Radno i socijalno pravo

356 С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац

основних елемената за аргументацију по којој је једино право интелектуалне својине меродавно за уређење односа поводом интелектуалне творевине створене у радном односу.

Неопходност компромисног решења

Сасвим независно од тога да ли се у појединој земљи односи поводом интелектуалних творевин насталих у радном односу решавају у оквиру радноправног законодавства или законодавства које регулише заштиту интелектуалне својине, конкретна законска решења увек имају компромисни карактер: правила радног права модификована су елементима права заштите интелектуалне својине, и обратно.

Како до данашњег дана нема међународних правно обавезујући» стандарда о овој материји,) позитивноправна ситуација се разликује не само од земље до земље, већ и од једне области интелектуалног стваралаштва у радном односу, до друге. Конкретна решења зависе од мноштва фактора, међу којима вреди поменути: ниво технолошког и општег културног развоја земље, ниво развоја радне културе, традицију и сл. Користећи резултате једне квалитетне анкете о националним прописима 41 државе,» садржину поменутих компромисних решења можемо упознати на темељу прегледа основних питања која се у овој врсти правне регулативе постављају, са типичним решењима.

8) Од необавезујућих међународних докумената вреди издвојити Модел одредбе за националне закона о запосленим ауторима (Моде! Ртом1зјоп5 Тог Мапопа! Газ/5 оп Етпр loved Ашћог5) усвојене јануара 1986. голине од стране владиних експерата које су окупиле Светска организација за интелектуалну својину СМТРО) и Организација УН за образовање, науку и културу (ОМЕ5СО). У оквиру активности Комисије ЕЗ-а вреди поменути покушај хармонизације националних закона о правима запослених проналазача, који је окончан неуспехом 1979. године (5таца, Ј.: Arbeitnehmererfinderrecht - Gnindlagen und Moeglichkeiten der Rechtsangleichung/GRUR INT 1990, erp. 355). Поред пројеката владиних међународних организација, постоји и неколико препорука, декларација и резолуција међународних синдикалних асоцијација. Види нпр. декларацију Извршног комитета Европске конфедерације синдиката (ЕТОС) усвојену 1986. године; препоруку Светске федерације синдиката (МЕТЏ) усвојену под називом "Права запосленог проналазача" (Елоће о Salaried Туегог) усвојену у Прагу 1975. године и др.

9) Реч је о cryauju "The Protection of Salaried Authors and Inventors", npHmpeMsbeHo] 0 cTpate Међународне организације рада, Женева, 1987.