Radno i socijalno pravo

20 Д.Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду 2. НАЦИОНАЛНО И МЕЂУНАРОДНО РАДНО ПРАВО

Као посебна грана правног система, како је и шире познато, радно право подразумева свеукупност општих правних аката и у њима садржаних норми којима се регулишу основе друштвене организације рада, начела радноправног система, радни и други њима условљени односи, као и бројни други институти и институције у директној или индиректној вези с њима. У том значењу радноправни нормативни акти, а у зависности од критеријума за који се определимо, могу се класирати и систематизовати у различите врсте. Остављајући по страни друге критеријуме, за насловљену проблематику се чини превалентним територијално важење ових аката. По том критеријуму сви се они деле у две велике групе: а) националне који се примењују унутар граница дате државе и 6) међународне који се примењују на територији две или више држава а у зависности од тога говоримо о универзалном, регионалном или билатералном међународном радном праву.) Међутим, национално и међународно радно право су само два дела једног јединственог радног права: по предмету регулисања, као аутономне и самосталне гране правног система; односно по предмету изучавања као посебне правне науке; по претпоставкама нужним за његов настанак и разлозима који омогућују његов опстанак и диктирају развој; по друштвеним циљевима чије се постојање оптимализује радним правом итд. Управо због тога се

0 О неопходности целовите реафирмације класичног радног права, а с обзиром и на подвучено основно официјелно системско опредељење у нашој земљи, последњих година писали смо у више наврата. Види нпр.: Југословенски уставни систем пи права у вези са радним односима, у зборнику “Повратак привреде тржишту п власништву, том Џ, Бгд, 1990, стр. 619-629: Уговор о раду, у зборнику “Уговор и његово извршење“, том Џ, Бгд, 1993, стр. 1941-1955: Радни и својински односи у тржишној привреди, у зборнику “Правда и постојеће право“, том П, Бгд, 1994, стр. 2117-2129; Нови Закон о основама радних односа, у зборнику "Постојеће и будуће право“, том Ш, Бгд, 1996, стр. 619-636 итд.

3 О међународном радном праву сад већ постоје бројни радови. Од аутора доскорашње Југославије види нпр. др Б. Благоев(ић): Међународно уређивање радних односа, Београд. 1940: др Р. Пешић: Међународне конвенције рада, Београд. 1968: а Р. Копсаг: Медпагодло дејоупо ргауо, Љубљана, 1982; дг К. Куоззку: Рад и радни човек у међународним односима, "Научно дело , Београд, 1984: др Д. Паравина: Пола века у служби прогреса п мира, у зборнику "Педесета годишњица МОР-а“, Београд, 1970; др В. Брајић: Проблеми запошљавања у условима технолошког прогреса са посебним освртом на делатност МОР-а, Београд, 1974. п други.

Од страних аутора види нпр.: Геоп-ЕП Ттокје: Међународно социјално законодавство, на српском, Бгд, 1968: М. Ма сов: Отон international du travail. Dalloz, Paris, 1970; E. M. Ametistov: MeZdunarodnoe pravo i trud, Moskva, 1982; BIT: Les normes internationales du travail, Genéve, 1985; A. Berenstein: Labour Law in Switzerland, Stampfli, Bern, 1994. пи др.