Radno i socijalno pravo

46 А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније

Аустрија 15 Италија 12 Белгија 14 Немачка 15 Данска 14 Норвешка 14 Финска 12 Швајцарска 14 Француска 14 Шведска 16 Холандија ТИЈ В. Британија 15

Због тога системи осигурања за случај старости у поменутим земљама у последње време, по правилу, бележе пораст старосних пензија у односу на инвалидске и породичне пензије. На овакав закључак упућује структура расхода за ове пензије. Тако је у СР Немачкој утрошено за старосне и инвалидске пензије у 1968. години 68,9% свих средстава, а за породичне пензије 31,1%. У Швајцарској је овај однос у истој години био 81,2% за старосне, 10,5% за инвалидске и 8,3% за породичне пензије. У Француској је у 1977. години за старосне пензије издвојено 42,9% укупних средстава социјалног осигурања у односу на 34,7% у 1962. години. До значајног повећања расхода на старосне пензије дошло је и у Италији (од 32,6% у 1962. на 36,8% у 1977. години)>).

На основу ових података не бисмо смели одмах закључити да је пораст броја старосних пензија резултат само демографских кретања становништва и вишег животног стандарда, иако и ови фактори имају одређени утицај. На овакво стање знатан утицај има и сам систем осигурања за случај старости, начин утврђивања права, садржај и дужина уживања права, обим и слично. Понегде се инвалидске и породичне пензије код одређене старости аутоматски преображавају у старосне пензије (Норвешка, Швајцарска и др.).

Прелазимо на конкретно излагање о праву на старосну пензију, систематизовано кроз: услове за стицање овог права, врсте старосних пензија, утврђивање и висину, усклађивање и коришћење старосне пензије.

П. УСЛОВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ

Вредност система осигурања за случај старости сваке земље оцењују се, осим према броју осигураника и врсти права које они могу остварити, још и према условима и начину стицања права из тог осигурања.

Главни услови за стицање и остваривање права на старосну пензију најчешће представљају комбинацију навршења одређених година живота и

2) Извор: Ешозгаг, Зоста] Таасатог5 Тог Фе European Communiti, 1960-1978. P-108-109