Radno i socijalno pravo

А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније 49

Потребне године живота за одлазак у пензију

Земља мушкарци жене Аустрија 65 60 Белгија 65 60 Данска 67 67 Француска 60 60 Италија 60 55 Енглеска 65 60 Немачка 65 5 Холандија 65 5 Луксембург 65 65 Шведска 65 62

Из табеле можемо видети и другу карактеристику старосне границе. У систему националног осигурања она је скоро једнака за мушкарце и жене, док у систему социјалног осигурања жене имају повољније услове за пензионисање у односу на мушкарце. Може се уочити да је за жене, по правилу, одређена нижа старосна граница и да то варира до разлике од пет година. Исто тако, макар ређе, и минимални услови стажа блажи су за жене. Осим ових, жене уживају и друге погодности које су условљене, пре свега, њиховим специфичним положајем у породици, а тиме и у друштву.

Оцене и мишљења о оправданости различитих старосних граница за мушкарце и жене су различити. Има аргумената који оправдавају такву праксу, а има и таквих који говоре против тога. Најјачи аргумент за једнаку старосну границу јесу у чињеници да жене дуже живе од мушкараца. Нема, међутим, сумње да жене, посебно у поодмаклим годинама живота, теже подносе терет професионалног рада од мушкараца, и то још посебно уколико је реч истовремено и о бризи за породицу, али о томе касније.

Под утицајем високе стопе незапослености која је захватила већину земаља западне Европе и полазећи од препоруке МОР-а из 1967. која се односи на ублажавање услова за старосну пензију неких категорија осигураника, поједине земље су предвиделе нижу старосну границу за оне осигуранике који су дуже времена били под заштитом посебних система социјалног осигурања. У већини случајева то су инвалиди рада, лица погођена неком хроничном болешћу или су, пак, дуже времена незапослена. Тако, на пример, у СР Немачкој ови осигураници, по Закону о реформи пензијског осигурања из 1992. године, могу стећи право на старосну пензију кад наврше 60 година старости").

7) Уп.:: Упоредни преглед система социјалне сигурности у свету с посебним освртом на најважније институте и елементе пензијског и инвалидског осигурања. Савезно министарство 3: рад, здравство и социјалну политику, Београд, март 1994. стр. 71.