Radno i socijalno pravo

48 А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније

На утврђивање старосне границе у свакој земљи, поред набројаних фактора, утичу и: достигнути степен индустријализације и економског развоја земље дужина животног и радног века, структура становништва, стање на тржишту радне снаге, степен урбанизације, учешће становништва у појединим категоријама занимања и др. На ово питање, свакако, утиче и политика сваке земље у погледу стимулисања осигураника да раније иду у пензију, или да дуже остану у радном односу итд.

Према ономе што је до сада познато, треба напоменути да се обично приликом одлучивања за озакоњење старосне границе у свакој земљи полазило и полази од набројаних и других фактора. Међутим, не може се рећи да се увек располаже и неопходним економским, социјалним, геронтолошким и другим анализама на основу којих би се могла одредити “права старосна граница за одлазак у пензију.

Колико је питање утврђивања година живота као услова за стицања права на старосну пензију сложено и осетљиво, показује и чињеница да је од установљавања првог система социјалног осигурања за случај старости“) па до данас било мало промена у старосној граници. Наиме, искуство показује да када је једном утврђена старосна граница, свака промена изазива озбиљне последице. Ако се старосна граница снижава, трошкови система динамично расту, ако се старосна граница повећава, групе осигураника, које су раније биле обухваћене том границом, новом границом нису обухваћене и слично. Због тога је мали број држава мењао старосну границу, и то најчешће ради усклађивања с нормама МОР-а2).

Сва национална законодавства прописују посебну_минималну старосну границу од које је могуће пензију признати и исплаћивати. Минимална старост зависи од пола и професије осигураника. Греба истаћи да тренутак када настане право на пензију само по себи не значи и тренутак пензионисања, односно престанак радног односа. Поједини системи дозвољавају да се осигураник може пензионисати пре или после навршетка минималне старости. Тако настаје алтернатива у погледу могућности у односу на добровољност одлучивања и одређивања времена пензионисања: превремено пензионисање или одложено пензионисање, односно наставак рада после испуњења прописане старосне границе.

Минималну старост системи утврђују на различите начине: највиша је у северним земљама, а најнижа у Италији. Највећи број земаља утврђује ову границу око 65 година, а што се може видети из следеће табеле:6)

4) Уведен је 1889. године у Немачкој. Старосна граница за стицање пензије до 1911. била је 70 година живота, када је CHIDKeHa Ha 65. Yu.: International Social Secunty Review, No 3/68, Geneva, crp. 387

5) На основу Конвенције бр. 48 из 1935. и Конвенције бр. 102 из 1952. године (које је наша земља ратификовала) прописана граница старости не може прелазити 65 година.

6) Извор: Comparative Tables of the Social Security Sistems Tenth Edition, General System, Bruxelles, Luksemburg, 1978, erp. 68-69