Radno i socijalno pravo

60 А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније

питање: да ли је корисник такве пензије у стању да издржава себе и своју породицу; Бар код превремених пензија постоји претпоставка да ће пензионер бити у стању да то чини само под условом уколико ће моћи да користи додатне изворе прихода. Због тога неће бити сувишно ако прикажемо и праксу појединих земаља у односу на коришћење – уживање пензије, у случају уколико пензионер остварује и додатне приходе обављајући свој професионални рад, ранији или неки други, када се поново запосли, односно остварује приходе из неког другог извора.

Решења појединих система која се односе на стицај старосне пензије и других прихода из различитих пробитачних делатности међусобно се разликују. Поједине земље дозвољавају примање пензије без обзира на неку делатност која доноси доходак; друге ово ограничавају; трећем, међутим, у таквим случајевима исплату пензије обустављају.

Немамо намеру да се овде упуштамо у детаљно разматрање разлога које бисмо могли навести за системе који дозвољавају или забрањују кумулацију пензије и других прихода или против њих. Ипак треба рећи да је најјачи аргумент против додатног запошљавања пензионера могуће наћи у начелима самог система осигурања. Сврха осигурања за случај старости јесте да.осигураницима који због старости нису у стању да себи и члановима своје породице обезбеде средства за живот гарантује материјалну и социјалну сигурност, под одређеним условима, о чему је било речи. Реализација овог начела са свом строгошћу је, међутим, могућа само када је остварена пензија довољна да пензионеру и његовој породици омогући нормалну егзистенцију. У супротном, строга примена овог начела силила би раднике с ниским платама и ниско очекиваном пензијом да што дуже остају у радном односу, па и на штету свог здравља. Став да је старосна пензија радом стечено право, да је осигураник ово право "зарадио", и то још посебно ако је одрадио пун радни век, поставља наведени принцип под знак питања. И поред тога, питање поновног запослења, његове забране или дозволе више је проблем економских односа у одређено време и на одређеном подручју и зависи од потребе за радном снагом.

У системима осигурања за случај старости поменутих земаља ретко наилазимо на апсолутну забрану запошљавања пензионера. Напротив, највећи број система захтева од корисника пензије потпуно или значајно повлачење из запослења које подлеже осигурању. Исплата пензије може бити обустављена или умањена уколико корисник настави да ради, и то у зависности од висине зараде или од броја часова рада. Тако, на пример, у Аустрији долази до умањења старосне пензије уколико пензионер оствари приходе преко одређеног износа (4.248 шилинга месечно), у В. Британији преко 35

: = л0/ 42 фунти месечно, а у Италији то умањење може ићи и до 50%.32)

42) Детаљније о томе в.: А. Петровић; Старосне пензије... оп. цит. стр. 77-78.