Radno i socijalno pravo

А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније 61

ЗАКЉУЧАК

Престанком радног односа или бављења каквом другом професионалном делатношћу по основу које је био осигуран и почетком коришћења старосне пензије, наш се осигураник преображава у пензионера. То је сада већ бивши радник, службеник, адвокат, занатлија, земљорадник итд. који живи на рачун укупно уложеног рада који је у току свог радног века дао друштву, који је постао саставни део друштвеног богатства и материјална основа текућем раду садашње активне генерације.

Старосна пензија је, подвуцимо још једном, најважније право из осигурања за случај старости и најизразитији облик материјалне заштите и социјалне сигурности пензионера и чланова његове породице. Она је изведено право и, рекли бисмо, најприроднији и најчистији облик вредновања укупног рада који је пензионер дао друштву. Друго је питање – и то пресудно, како је тај рад постављен и вреднован, данас и у прошлости, како се утврђује старосна пензија и која је њена висина.

Све се на крају своди на једно: проблем је ниска старосна пензија за оне који од ње живе понајвише, али и за друштво. И најразвијеније земље ЕУ одређују висину старосне пензије на нивоу од 25 до 60% од пензијског основа. Пензија је заиста ниска, то је непобитно, а међу земљама су, уз то, распони врло широки. Да пензионери "ветерани рада" ипак не би представљали формацију сиромашних, у неким земљама им се поред старосне пензије признају и друга, посебна – допунска права (додаци, накнаде и помоћи). Нека од тих права, пошто излазе из оквира "осигурања" и зависе од расположивих средстава, прелазе у систем помагања, односно збрињавања. У питању је недиференцирани метод заштите пензионера, који се у односу на социјално осигурање јавља као допунски - комплементарни.

Из скупине других права издвајамо: додатак на децу, породични – супружнички додатак и остала права.

Додатак на децу је, као посебни вид дечје заштите, супсидијарно, акцесорно право права на старосну пензију. Го ће рећи да се без оствареног права на старосну пензију не може стећи ни право на додатак на децу.

У СР Немачкој висина додатка износи 10% од просечне зараде за последње три године за свако издржавано дете до навршене 18. године живота, односно до навршене 25. године ако се налази на редовном школовању или је трајно неспособно за рад. До 31. децембра 1983. године исплаћиван је из средстава пензијског осигурања, а од 1. јануара 1984. ово се право остварује преко немачког уреда за запошљавање из фонда дечјег додатка 43), У Француској износи 10% од пензије за најмање троје издржаване деце, 79) у Шведској

43) Уп.: Пензијско осигурање радника.., оп. цит. стр. 29. | 44) Уп.: Кезите де Ја securite sociale Francaise et du chomage, om. цит., стр. 14 и даље.