Radno i socijalno pravo

Др Душан Р. Паравина: Међусобна условљеност обавеза и права из радног односа 17

прописаним и (евентуално) уговореним условима и стицања права на зараду, као и других права којима је основ или услов радни однос)

У наведеној дефиницији битни, дакле, елементи без којих никакав радни однос не би могао ни настати ни опстати били би следећи: а) добровољност радног односа; 6) лична, радноправна, функционална веза између радника или службеника и послодавца; в) укључивање у организацију рада послодавца ради обављања поверених послова и д) стицање права на зараду и других права којима је основ или услов радни однос. Наведени битни елементи општег појма радноправног односа, и баш зато што је "општи", могу се и морају наћи у сваком и свачијем радноправном односу без обзира на област друштвено корисног рада у којој се реализује (привреда, јавне службе, државни органи), без обзира на услове под којима се рад обавља и тд. И још нешто. Поменути битни елементи у општем појму радноправног односа морају се налазити сви и истовремено (кумулативно) јер у одсуству било кога од њих не може ни настати ни опстати овај појам у целини. Уз назначене понекад се могу наћи и неки други елементи као што су на пр. трајање радног односа, дужина радног времена у законом допуштеним оквирима и тд. Међутим, баш због тога што се ови елементи могу, а не морају наћи у појму радног односа, они се квалификују као небитни.

а) Добровољност је претпоставка у реализацији свих слобода. У радном праву то се манифестује кроз начело слободе рада и њен антипод – забрани принудног рада. И једно, и друго изричито су гарантовани правним актима највишег ранга на националном и на универзалном међународном плану. Према међународним класификацијама слобода рада, као и друга начела и права у вези са радним односима систематизована су у групу економских, социјалних и културних права (индивидуалних или колективних). Слобода рада се примарно огледа у слободи избора занимања и запослења као и у томе да су свим лицима са радноправном способношћу под једнаким (унапред прописаним) условима доступна сва радна места и функције и на целој државној територији. Слобода рада подразумева и слободу кретања у радном односу: професионално, институционално и територијално. Отуда је са њом комплеметарно и једно друго и шире опште начело: “слобода кретања и настањивања“. Најзад, запошљавање је најчешћа форма путем кога радноспособна лица реализују најважније, али и најтеже оствариво, начело радног права: “право на рад . То начело изричито признају устави обе југословенске републике, а Устав Југославије из 1992. заобилази. Међутим, и он, макар и индиректно, ако се заиста хоће поштовати оно што је записано у његовом чл.16. Ово и с тога што је Југославија ратификовала Међународни пакт Уједињених нација о економским, социјалним и културним правима из 1966. год.10) у коме се право на рад не само признаје, већ и садржински при-

9) Види дрА Балтић; Основи радног права ФНРЈ, Научна књига, Београд, 1955. стр.16-20 и бројна друга дела; др. Е. Куомзку, оп. цит., стр.53, др Р. Пешић: Радно право, Научна књига, Београд, 1966, стр.97. и бројни други аутори.

10) "Сл. лист СФРЈ - Међ. уговори", бр. 7/1971.