Radno i socijalno pravo

Др Душан Р. Паравина: Међусобна условљеност обавеза 18 и права из радног односа

лично развија. Треба још додати да, према чл.124, ст.1, тач.2) Савезни уставни суд одлучује и “о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Савезне Републике Југославије и са пошврђеним и објављеним међународним уговорима" (подвучено: ДИ). Тако је и на савезном нивоу изричито, и ако индиректно, признато право на рад и то правним актом кога је Устав изричито рангирао изнад савезних закона те обавезао законодавца да и он ту добровољно пренету међународну обавезу поштује, а и све друге субјекте права у земљи.

6) Лична, радноправна, функционална веза између радника или службеника и послодавца, као битни елемент, како се види из стилизације је изражена са три квалификатива. Прво, радник или службеник је дужан лично и у потпуности обављати поверени му посао и извршавати друге прописане или уговорене радноправне обавезе. Друго, између субјеката радног односа, правно посматрано, радноправном регулативом се установљава нарочита веза и у највећој мери уређује садржина тога односа и зато је та веза радноправна. Треће, сви запослени у једној институцији су функционално, технолошки и организационо повезани јединственим процесом рада чије извршавање им је поверено.

Један субјект радног односа јесте радник или службеник. Тим терми нима запослени се најчешће обележавају у упоредном и међународном рад ном праву. У најстаријем законодавству о раду наше земље сва су та лица подвођена под јединствени генерички појам “упосленик" или “послопримац“ као противтежа “послодавцу“, с друге стране. Потом су сва запослена лица диференцирана у три групе: “радници“, “службеници"“ и “намештеници“. Током самоуправног периода сви запослени обележени су термином “радници". Уосталом, тада је штошта сматрано радничким. Вероватно је ту било ин претеривања. По напуштању социјалистичког самоуправног система и преласку на систем вишепартијског и својинског плурализма и тржишног привређивања појма “радник као да се стидимо јер га више готово нигде нема у важећем законодавству. И то је свакако неосновано претеривање, али сада У супротном правцу од онога када је тај појам био скоро фетишизиран. Готово се и не питамо како може постојати радни однос без носеће категорије – радник. У нашем најновијем законодавству о раду радници и сва друга лица у радном односу подведена су под придевни појам “запослени". Други субјект са којим је “запослени у радном односу јесте послодавац, а таквим се сматра "предузеће, друго правно или физичко лице",!!) под условима прописаним у важећем праву.

в) Радник или службеник се укључују или инкорпоришу y организацију послодавца. Ступањем радника на одговарајуће радно место, по правилу, на коме ће обављати поверени му посао представља и моменат перфиктног или

1) Види чл.1. Закона о основама радних односа, "Сл. лист СРЈ", бр. 29/1966.