Radno i socijalno pravo

Др Душан Р. Паравина: Међусобна условљеност обавеза

и права из радног односа 19 дефинитивног заснивања радног односа са којим се преузимају обавезе и почињу тећи права из истог. Посао кога радник обавља у радном односу, по правилу заснованом на неодређено време, њему јесте једино или главно занимање (професија) и једини или главни извор материјалних средстава за егзистенцију и напредак радника и његове породице. Следствено том он му посвећује све своје физичке и умне способности. Елеменат укључивања, даље, подразумева и професионално напредовање, тј. унапређивање у одговарајућу вишу категорију зависно од дужине радног стажа и резултата постигнутих у раду. Укључивањем радник и фактички преузима обавезу личног обављања повереног му посла, али и у прописаном радном времену, на одређеном му месту, под прописаним и уговореним условима, уз поштовање унутрашњег радног реда укључујући и наређење, односно инструкције послодавца. Непоштовање правила о радним обавезама јесте претпоставка за дисциплинску или неку другу правом предвиђену одговорност, односно више њих истовремено (кумулативно). д) Право на зараду радника или службеника је, такође, елеменат без кога радни однос ни као економско–социјална, ни као радноправна категорија не може ни настати, ни опстати. То је свакако и основни мотив запошљавања и једини или најзначајнији извор материјалних средстава за радника и његову породицу. Посматрано са аспекта послодавца то је трошак и главна контрапрестација раднику или службенику за обављани поверени им рофесионални рад. Отуда и посебан значај права на зараду за радника, послодавца и ширу друштвену заједницу на националном и међународном лану, за социјални мир и друштвену кохезију као битне претпоставке хармоничног економског и социјалног друштвеног развоја. Отуда се оно и извлачи у први план. Међутим, радни однос је основ или услов и за стицање бројних других права личне и материјалне природе, индивидуалних и колекТИВНИХ. A De

Радни однос са горе прецизираним значењем и битним елементима јесте двострани теретни правни посао чију садржину, најкраће говорећи, чине међусобно условљене обавезе и права његових субјеката – радника или службеника с једне, и послодавца (правног или физичког лица) с друге стране. Код овог односа обавезе једног субјекта истовремено и самим тим јесу права другог и ме мегза, а све под условима и у границама уређеним општим радноправним актима, као и у њима допуштеној мери појединачним уговором о раду, односно другим формално правним основом за заснивање радноправног односа. Дакле, у радном односу се испољавају и морају испољавати легитимни тј. од законодавца признати и заштићени интереси без чијег респектовања би изостали разлози постојања и самог радног односа, његов талзоп Фебе. То је и разлог због кога је у претходним редовима нешто више било речи о дефинисању радног односа и садржини његових битних елеме-