Radno i socijalno pravo

,

50 В. Вучковић: Специфични поступак у радним споровима

пример, рок за подношење исправе (члан 233.), за одговор на тужбу (члан 285.), за прибављање обавештења у вези са доношењем пресуде због изостанка (члан 332. став 3.), који треба да буду што краћи. Такви, што је могуће мањи, треба да буду и размаци између два рочишта. Не само у погледу рокова и рочишта, поступак уопште тражи убрзано решавање, па то важи и за концентрацију доказа али и за онемогућавање злоупотребе права учесника у поступку. Привремене мере одређују се, према члану 435. ЗПП, по службеној дужности. У функцији хитности су и скраћени рокови за чинидбу и жалбу, а све то због очигледне потребе да се повређено субјективно право радника заштити што ефикасније.

Захтев хитности, али никад на штету захтева темељности и законитости, поставља се заправо и пре свих пред судије који овакве спорове суде. Зато је увек био присутан и захтев за специјализацијом, који је за сада нашао одраза само у ставу 2. члана 24. Закона о судовима, према коме се у општинским и окружним судовима образују веће за решавање радних спорова. Ваља напоменути да Предлог закона о судовима и судијама (из јула 1997. године) предвиђа постојање одељења за радне спорове у окружним судовима и у апелационом суду у члану 43, али не само то. Одредбама члана 28. став 2. тачка 6. тог предлога, надлежност да суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, поводом права, обавеза и одговорности из радног односа, поводом штрајка, поводом колективних уговора, поводом социјалног осигурања и поводом избора (постављења) и опозива (разрешења) органа правних лица пренета је на окружне судове као првостепене. Месна надлежност у радним споровима је проширена у члану 65. ЗПП, јер тужилац (радник) може поднети тужбу и суду на чијем се подручју рад обавља или се обављао, односно суду на чијем би се подручју рад морао обављати, као и суду на чијем је подручју заснован радни однос. Све ово, наравно, поред суда који је опште месно надлежан за туженог.

И у погледу дозвољености ревизије, одредба члана 382. став 4. тачка 2. ЗПП отвара пут за овај ванредни правни лек увек када се ради о спору из радних односа.

Треба додати да ако се тужбени захтев тужиоца (сада страног држављанина) односи на потраживања из његовог радног односа у нашој земљи, тужени у том спору нема право на обезбеђење парничних трошкова (члан 83. став 1. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља).

) Збирка конвенција и препорука Међународне оганизације рада, ИПС, Београд, 1996. г.