Radno i socijalno pravo

52 В. Вучковић; Специфични поступак у радним споровима

радног односа, радник се има вратити на рад и кад то изричито није тражио, осим ако изјави да то не жели. Наиме, поништавање коначне одлуке о изрицању такве мере прати и реинтеграција радника која се подразумева и кад је радник није изричито захтевао). Суд може усвојити квалитативно слабији захтев радника а одбити квалитативно јачи. Са ових разлога, у одлуци Врховног суда Србије Рев. 4165/96 је изражен став да ако радник, у реинтеграцији, тражи да га предузеће распореди на конкретно радно место суд може наложити његово распоређивање на свако одговарајуће радно место.

Зборни састав суда је правило из члана 41. ЗПП. У радним споровима оно не трпи изузетак, јер се према члану 43. став 2. странке могу споразумети да судија појединац суди само у имовинско-правном спору, а то је према садржини члана 1. спор различит од оног из радних односа. Већ је речено да Закон о судовима налаже образовање већа за решавање радних спорова, а то отвара и питање да ли је суд (који иначе има образована оваква већа) био непрописно састављен ако је радни спор судило неко друго веће. Наше је мишљење да, имајући у виду обавезност норме из члана 24. став 2. Закона о судовима, који не прописује да се специјализована већа могу образовати, већ то налаже, такав недостатак може бити битна повреда из члана 354. став 2. тачка 1. ЗПП, ако је такво веће било образовано, и ако оно или сва таква већа из других разлога (изузеће и слично) није било спречено да суди.

Странке из члана 77. ЗПП су у радном спору радник и послодавац. Кад је тужилац запослен у државном органу, тужена је држава. Ако више радника тражи поништење одлуке послодавца, они су обични супарничари'. У радним споровима из стамбене области, међутим, када се тражи поништење одлуке о додели стана раднику и да суд наложи поновно одлучивање, специфичан је положај радника коме је оспореном одлуком додељен стан. Он се најчешће меша у парницу између радника који сматра да му је право повређено и послодавца, наравно на страни овог другог. Тај спор се може решити само на једнак начин према супарничарима, па се ради о умешачу са положајем јединственог супарничара (члан 209. у вези члана 201. ЗПП), са свим правима која му даје такав положај. Питање је да ли радник коме је стан додељен, ако није пријавио мешање, треба да буде тужен у оваквој парници7 По нашем мишљењу, да. Ако се тужбом тражи поништење одлуке о додели (њему) стана и налагање новог одлучивања по расписаном огласу за доделу станова, усвајајућом пресудом ће и послодавац и радник бити у истом положају као пре доношења оспорене одлуке. Послодавац (његов орган) ће морати да донесе нову одлуку, а радник који је добио стан

9) Одлука Врховног суда авио Рев. 2746/93. Одлуке на које се позива овај прилог наведене су према др Зоран Ивошевић “Нова судска пракса у радним споровима" ТИМИТ Београд 1996. године, или према Билтену судске праксе Врховног суда Србије.

*) Рев. 612/94