Radno i socijalno pravo

В. Вучковић: Специфични поступак у радним споровима 53

ће морати да се изложи новом вредновању бодова учесника у расподели. Зато сматрамо да су и један и други носиоци спорне обавезе, дакле нужни супарничари. Доследно, тужбом би требало да буде обухваћен и радник коме је стан додељен, и тако би стварна пасивна легитимација била потпуна.

Правним основом тужбе суд није везан (члан 186. став 3. ЗПП). Ако радник тужбом тражи исплату зараде, а није радио, може му се досудити накнада штете коју је претрпео због тога што је био спречен да ради.

У погледу правног интереса ваља истаћи да је у неким одлукама Врховног суда речено да је у радном спору потребно и да постоји повреда права радника из радног односа, као услов допуштености тужбе. Када је другостепени орган усвојио приговор радника, и поништио другостепену одлуку раднику је пружена заштита па је он изгубио правни интерес за тужбу у радном спору која се, услед тога, има одбацити>). Лице које није поднело пријаву на оглас за решавање стамбене потребе нема право да побија одлуку донесену у таквом поступку, па како тужилац то право нема његова тужба је

морала бити одбачена као недозвољена).

Међу случајевима у којима се према одредбама члана 212. и 213. ЗПП поступак мора или може прекинути, судска пракса је указала на неке који су специфични за радне спорове. Такав је и случај "процесне конверзије“, када је радник поднео тужбу не користећи интерну заштиту, па се тужба сматра приговором а поступак се прекида до одлуке о приговору. Пре одлучивања у спору пуне јурисдикције, такође, ако другостепени орган није одлучио о приговору радника, суд ће прекинути поступак у радном спору и оставити накнадни рок за доношење другостепене одлуке).

Поступак по ревизији у радним споровима одликује се спектром питања које су то све повреде материјалног права на које се пази по службеној дужности. Сматра се да овде може бити речи и о повреди прописа о условима интерне заштите), као и о повреди правила дисциплинског поступка која, будући да су регулисана материјалним законом, спадају у домен примене материјалног права. У поступку по ревизији, Врховни суд је у испитивању повреда на које пази по службеној дужности ограничен на повреду из члана 354. став 2. тачка 10 ЗПП. Зато је и важно поменути решење Врховног суда Србије Рев. 2729/93 од 24. 8. 1993. године, према коме погрешна примена материјалног права може имати за последицу укидање побијаних одлука и одбацивање тужбе, без обзира што се ревизија не позива на битне повреде одредаба парничног поступка.

Pes 435/93 Pes. 2368/93 7) Pes. 4158/94 8) Pep. 189/92