Radno i socijalno pravo

16 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

друга солуција, према томе, разултира из неких других околности о којима ће још бити речи.

Од поменутих разлика између интерних, спољних и радника код куће, суштински посматрано, неупоредиво је значајнија идентичност по којој су сви они професионални радници. У радноправној науци, регулативи и пракси, као што је и шире познато, институт "радник" има прецизно одређено значење, без обзира на место извршавања радноправних обавеза садржину и домашај. На њега се примењује законодавством о раду и другом релевантном регулативом прописани правни режим, а тиме и стварни положај. Стога при употреби радноправног стандарда или појма "радник" комоцији или произвољности заиста нема места било да се њима квалификација "радник" признаје некоме ко то није, или пориче некоме ко то заиста јесте. Строга доследност у рационалној правној терминологији је правило које не трпи изузетке.

И ако није нова категорија рада код куће радника и даље је сложена и врло актуелна: Шта више све су чешћа предвиђања заснована на техничко-технолошком и нарочито информатичко-визуелном напретку према којима би рад код куће радника у непосредној будућности могао постати доминантни начин друштвене организације рада.

Рад код куће радника се, према неким мишљењима, појавио већ у време пропасти робовласништва и настанка феудализма». Од петнаестог до осамнаестог века мешају се сва три облика организације рада: мануфактура, рад код куће радника и фабричка централизована производњаз. Процват механичких вунарских фабрика је, уз све веће претварање ораница у пашњаке, изазвао масовно протеривање пољопривредника који постадоше "прекобројни". Поред фабричких и мануфактурних радника које сабија на једном простору у великим масама и непосредно им заповеда, капитал помоћу невидљивих конаца покреће још и војску радника код куће раштрканих по великим градовима и селима. У Енглеској је чак, према сведочењу Карла Маркса, у једном периоду преовлађивао систем по коме је капиталиста у својим зградама концентрисао већи број машина, а онда машински производ раздељивао на даљу обраду војсци радника код куће. Тако је на пример фабрика кошуља гг Тили из Лондондерија у Ирској запошљавала у својим просторијама 1000 радника, али и 9000 раштрканих радника код куће“. Убразани и на широку основу постављени индустријски

1. Знатно продубљеније и целовитије о овој категорији може се видети у нашој докторској дисертацији: "Рад код куће радника" одбрањеној на Правном факултету у Београду 1965. коју је, делимично актуализовану, под истим насловом објавила "Научна књига", Београд 1969. заједно са Предговором проф. др. А. Балтића и другим тамо наведеним делима и праним изворима, нашим и страним.

V. Paulin: Levtravail A domicile en Frace, Revue international du Travail, N° 2/1938, erp. 207. др. Р. Живковић: Проблем правне природе уговора о раду, Београд, 1940, erp. 84-85.

У изложеном смислу види К. Маркс: Капитал, први том, "Култура", Београд, 1958, стр. 212, 334, 341–342. и др.

вео