Radno i socijalno pravo

В. Вучковић: Радни однос на одређено време у судској пракси 57

Овај други начин увек је био могућ само у прописаним случајевима. Прописана је била и фикција да се ван тих случајева сматра да је радник засновао радни однос на неодређено време. Разне конкретне варијације разрешавала је судска пракса, претежно кроз питање овог преображаја радног односа (по свом трајању). Али, пракса није безусловно инсистирала на подвођењу под правило о сталности радног односа и на непризнавању овог другог, флексибилнијег начина рада. Подвукла је и правило (имало је оно ослонац у закону) да само ако је заснован путем јавног оглашавања радни однос може прерасти у онај на неодређено време. То правило прихвата и актуелна судска пракса, као и правило да код фактичког рада до преображаја не долази. Када је у законима изостављена фикција о постојању радног односа на неодређено време у свим супротним случајевима и прописане само две могућности прерастања, у судској пракси је изнет став да стара фикција и даље важи. Што се осталог тиче, данашња пракса судова је на путу потврђивања раније судске праксе.