Radno i socijalno pravo

16 В. Брајић: Акшуелна пишања и проблеми односа закона, одшТих аката

и уговора о раду

законима, Проблем је, међутим, да ли се и када те одредбе примењују. Има и

других проблема као што су проблеми који се односе на репрезентативност ee

синдиката.

aa Te

Репрезентативност синдиката је одређена на нов начин (чл. 138. ЗОР). Тиме што је сваки синдикат, у који је учлањено 10% односно 15% процента, репрезентативни, створена је конкуренција међу синдикатима. Поред добрих страна, за колективно уговарање овако одређена репрезентативност, може имати и лоше последице. Несложни синдикати не могу бити ефикасни у заштити права запослених, а у колективном уговарању то ће донети многе проблеме као што је блокирање преговора па и немогућност закључивања колективног уговора. Одредбе о заједничким одборима за преговоре су значајне али не решавају проблем односа међу синдикатима.

Ако се узме да постоји замењивост колективних уговора општим актом послодавца и (или) уговором о раду; затим нејасности у погледу обавезности закључивања колективних уговора, поменуте празнине које се тичу субјеката учесника колективног преговарања, онда се поставља питање

„да ли постоји подручје (делокруг) и односи који се обавезно регулишу колективним уговорима као аутономним актима, или је оно алтернативно: 1) за колективне уговоре, 2) опште акте послодавца, или 3) уговоре о раду.

Да ли су то равноправне форме регулисања Нису као што смо видели по природи ствари, али јесу по варијантама процедура које су предвиђене (чл. 3. ЗОР). Могло би се поставити и питање одредбе чл. 131. ЗОР, у погледу односа колективног уговора и других прописа (којих2).

У погледу обавезности, или необавезности закључења колективних уговора, одредба о обавезно образовању арбитраже могла би да послужи за супротно тумачење, од раније изложеног, тако да се заузме став да се нпр. појединачни (или неки друти) колективни уговори обавезно закључују.

У погледу односа појединачних | колективних уговора H ошштег акта Hoe TORAb US, У смислу раније изложеног, могло би се узети да се “заједничка

—_— or надлежност“ послодавца и синдиката може реализовати било једним или другим актима али уз учешће синдиката, односно радника.

Међутим, пошто се ту ради о заштитним правилима и основама за тумачење и примену правила у погледу битних интереса запослених, то би могло да се учини и посебним колективним уговорима (у неким елементима и општим), чиме не би било нужно уношење таквих правила у појединачне колективне уговоре, или посебне опште акте послодавца.