Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и 21 несклад са Правилима Међународне организације рада

интензивира. Принципи и друштвене вредности изграђивани у социјализму су напуштени, а нови примерени тржишним условима привређивања у демократским државама, нису изграђени. Таква вредносна празнина веома погодује криминализацији привреде уместо широко прихваћеног опредељења сажетог у правни стандард "Савесност и поштење у пословању", неморалу и друштвеној патологији уопште. Није реткост да у транзиционим земљама отказују готово сви механизми друштвене контроле и одговорности.

Транзиционе _ процесе _ чешће – карактеришу _ висока — стопа незапослености, опадање животног стандарда највећег дела становништва, појава масовног сиромаштва, економско-социјална угроженост положаја запослених радника укључујући и масован губитак запослења, сужавање и снижавање раније стечених права по основу обавезног социјалног осигурања.

Транзиционе тешкоће су у Југославији, као што је и шире познато, вишеструко мултипликоване околностима које смо једва преживљавали током последње деценије управо изтеклог века, а у значајној мери још увек нас прате. Међусобна ратовања, распад државе, санкције и међународна изолација, разарање дуготрајним интензивним бомбардовањем, помањкање демократије, значајна ерозија морала. Дуготрајној и масовној незапослености која премашује енормних 30% радно способних становника последњих година све чешће се придружују десетине па и стотине хиљада радника који губе досадашње запослење. За оне који су још у радном односу утврђена је минимална плата у висини 18, 46 динара по радном сату или једва нешто мало више од половине једне немачке марке. Немамо сазнања да у некој европској држави постоји нижа сатнина. Од преко 3.000 долара дохотка по глави становника у 1989. години пали смо на 1.100 долара у 2001. години.

И поред назначених и неких других неповољних околности укључујући и велико закашњење у транзицији и у Југославији постоји, по свему судећи, широко и чврсто прихваћено опредељење усмерено као што бржој реинтеграцији земље у светске демократске институције и токове, а нарочито у чланство Савета Европе и Европске уније. Од последњих демократских промена извршених крајем 2000. године поменуто опредељење наилази на симпатије и подршку међународног фактора што доприноси његовом интензивирању. Ипак, на том путу биће неопходно испунити бројне и сложене претпоставке међу којима је једна од најважнијих целовита и конзистентна ревизија правног система примерена тржишним условима привређивања и савременим демократским достигнућима. _

У вези са насловљеном проблематиком, конкретније говорећи, нужно је и без оклевања приступити пуној реафирмацији класичног Радног права у свим његовим сегментима чија је делотворност издржала вишевековну