Radno i socijalno pravo
22 Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о рад у Србије: склад и несклад са правилима Међународне организације рада
практичну _ проверу тржишног привређивања и — цивилизацијских демократских достигнућа уз стална новелирања сагласна захтевима времена.
Пуна реафирмација класичног Радног права, између осталог, подразумева највиши степен респектовања Ha науци заснованих терминолошко-категоријалних радноправних стандарда, њиховог смисла, садржине и домашаја, конзистентности и кохерентности целовитног система радног права схваћеног у најширем смислу речи. Још да се подсетимо да Радно право није нити може бити произвољност или специфичност ове или оне посебне државе већ потреба највишег ранга сваке од њих понаособ, свих скупа и целе међународне заједнице, дакле универзална. Већ и по природи ствари, према томе, произлази да у радном праву сваке земље упоређеном са оним у другим државама мора бити знатно више сличног и идентичног него различитог. Закономерност харминизације радноправних решења па и целих система већ се дуго и све интензивније испољава, можда чак и са унификацијом као крајњим исходом у некој даљој будућности“, баш као што је све шира и масовнија стандардизација у техници и неким другим областима рада.
Речено за целину Радног права важи и за његове нераздвојне делове укључујући и већ поменуте економско-социјалне, моралне, психолошке и друге импликације везане за систем правних норми путем којих се регулише тематска целина престанка радног односа, а о чему смо и раније у више наврата писали, као и неки други наши радноправни теоретичари“.
Након изложених приступних напомена, методом упоредно правне анализе терминолошко-категоријалних радноправних стандарда, њихове садржине и систематике норми о престанку радног односа из Закона 0 раду
Види на пр. др Д. ПАРАВИНА: Радни и својински односи у тржишној привреди, посебно издање Правног живота "Правда и постојеће право", Том П, Београд, 1994, стр. 2117-2129; Нови тренд у регулисању радних односа, Привреда и право, Бгд., бр. 910/97, стр. 1-10; Међународни радноправни стандарди и Југословенска регулатива о раду, Радно и социјално право, Бгд., бр. 1-2/98, стр. 19-33; Радно право Европске уније и Југославије, у мнографији "Усклађивање права Југославије са правом Европске уније", Правни фак. у Нишу. 1999, стр. 207-219 и тд.
3 Видина пр. др. Д. ПАРАВИНА: Отказ радног односа у Радном праву Југославије и на подручју Европске уније, Право и привреда, Београд, бр. 5-8/96, стр. 599-608: Вишкови запослених и Међународно радно право, у публикацији "Економски и технолошки вишкови запослених у Југославији", Веће ССЈ, Врњачка Бања, 1996, стр. 42-51. Види и др. В. БРАЈИЋ: Садржина прописа и концепције престанка радног односа против воље радника, Радно и социјално право, Београд, бр. 4-7/2000, стр. 1-14; др.П. ЈОВАНОВИЋ: Стабилност радног односа у условима техничко-технолошких промена, Радно и соц. право, Бгд., бр. 4-7/2000, стр. 26-36, и бројне друге ауторе.