Radno i socijalno pravo

6 В. Брајић: Акшуелна tulatha u Gpo6nemu ofHoca закона, опшших акаша

и уговора о раду

У концепту Закона о раду посебно је значајно питање односа уговора о раду општих аката и закона, јер је, може се рећи, то основни однос, регулативних структура. На њима опет почивају сви односи у области рада.

Правила која су садржана у ЗОР могла би се узети као концепт који преферира добровољно колективно уговарање и тиме поставља принцип да се уговори о раду директно вежу за закон. То значи да би смо могли узети, да оно што није регулисано законом, регулише се уговором о раду. То би према опште прихваћеним правилима која важе, за однос закона и уговора о раду, значило да се уговором о раду односи могу регулисати на повољнији начин, од оних који су предвиђени ЗОР-ом. Поред тога уговор о раду би могао да регулише све оне односе који нису регулисани законом, односно општим актом. Проблем је, међутим, што постоји тумачење, као што ћемо видети,

према коме оно што је п едвиђено за регулисање уговором о раду, не може

бити регулисано колективним уговором нити општим актом послодавца, и ако сене ради о односима који по природи ствари, У џелини припалају уговору о раду, већ напротив општем акту.

Ако је закључен колективни уговор (уговори) онда одредбе уговора о раду не могу предвидети неповољнији услови или мање права од одних која су предвиђена колективним уговором. Уговори о раду не би могли да

егулишу односе из подручја колективног уговора, изузев под повољнијим perys ee лица ла, Рени свибинретринире– Бани условима.

Пошто је ЗОР (2001) предвидео и правилник послодавца као општи акт, у овом концепту уговор о раду не би могао да предвиди мање права и

неповоњније услове, од оних предвиђених У у општем _акту послодавца. Али остаје отворено питање односа општег акта послодавца и колективних уговора. a Према мишљењу Министарства за рад и запошљавање постоји хијерархијски однос између колективних уговора, “на територијалном принципу“. То се може прихватити као однос аката различитих нивоа, али са значењем да колективни уговор “нижег нивоа“ не може да садржи неповољније услове, или мање права, од оних утврђених у колективном уговору “вишег нивоа“. То је утврђивање односа за које је довољно општеприхваћено правило у радном праву, да акт на “нижем нивоу“ не може да садржи неповољније услове, и мање права, од оних који су одређени у акту на “вишем нивоу“. Мање је, за практичне односе, кано питање да ли је то хијерархија и да ли се може свести на хијерархију на а територијалном принципу“. им