Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Акшуелна пишања и проблеми односа закона, опшших акаша 7 и уговора о раду

И ако су одредбе ЗОР у погледу колективних уговора потпуније од претходног ЗОР, оне нису сасвим прецизне и нека решења изазивају недоумице, као што ћемо видети касније. То је пре свега питање обавезности закључења колективних уговора. Као што ћемо видети касније концепт колективних уговора у ЗОР, је изгледа концепт факултативног закључивања колективних уговора.

Као што ћемо такође видети има доста проблема у погледу реализације тог концепта а нарочито с обзиром на правила која уређују односе између општих аката (пре свега правилника који доноси послодавац) уговора о раду, колективног уговора и закона. _

Концепција _ факултативног · закључења _ колективних _ уговора проистиче из одредби чл. 3. и чл. 136 ЗОР, и ако се ове одредбе могу и другачије тумачити.

Могуће је нпр. и тумачење: или ће бити закључен колективни уговор или ће односи бити регулисани правилником, односно уговором о раду. Из одредба чл. 136 проистиче да су учесници у закључивању колективног уговора дужни да преговарају.

Дикција ове одредбе је дата као да учесници нису дужни да закључе колективни уговор, односно како из следећег става проистиче ако се не постигне споразум, формираће арбитражу.

У систему закључивања колективног уговора обавеза образовања арбитраже требало би да значи, да је одлука арбитраже обавезна, јер у ће се одлуком о образовању, поред осталог С да ба арбитраже није обавезна. Тада колективног уговора нема (неће бити закључен) или ће се поступак наставити штрајком.

2. УГОВОР О РАДУ

Као што из ЗОР Hea “Уговор о раду је акт о заснивању и _

уређивању радног односа" (мишљење Министарства за рад и запошљавање, од 09.01.2002. године) у чл. 19 ЗОР (2001) одређена је садржина уговора о раду. Од 1-7, (ст.1.) и тачке 9, су уобичајена правила о садржини уговора о

раду. За тач. 8. се то такође може рећи, с тим што треба подвући да се ради о

a? “a a

“ ха У БЕЈ

%