Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., str. 84

регионалне организације Савета Европе, чиме је настала нова формално-правна ситуација и на пољу радних односа. Ова два крупна разлога јасно указују и показују да се дефинитивно елиминишу остаци самоуправног социјализма и да је стога потребно цео правни систем конципирати применом универзалних и непролазних вредности као што су: демократија, заштита људских и мањинских права и грађанских слобода и правна држава. Стога, а у склопу промена које су већ крајем 80-тих година прошлог века започете потребно је извршити одређену унификацију и хармонизацију правних прописа који се односе на радне односе, запошљавање и социјално осигурање. Како то учинити7 У наредним излагањима, покушаћемо да одговоримо.

На основу напред наведена три правна акта, произилази да новоуспостављена државна заједница нема правне обавезе да законима уређује тзв. основе радног права схваћеног у најширем значењу. Анализом чл. 18. ст. 1. Закона за спровођење Уставне повеље можемо констатовати да основна начела радног права, укључујући и ратификацију и примену аката међународног радноправног карактера, као и радноправни положај запослених у органима и институцијама Државне заједнице, су предмет регулативе заједнице. Значи, Србија и Црна Гора самостално уређују сва питања која се односе на радне односе и социјално осигурање. Та пракса, уназад неколико година, већ је присутна у правним системима чланица нове државне заједнице. Оно што треба напоменути јесте одредба чл. 9. ст. 3. Уставне повеље по којој је Државна заједница Србије и Црне Горе гарант пред међународним субјектима да ће се људска права и грађанске слободе у чланицама остваривати у свему према универзалним правним стандардима. То је и логично, јер међународни правни субјективитет припада Државној Заједници мада де Тас!о велика овлашћења имају органи и институције чланица.

„Према томе, радноправна легислатива припада Србији и Црној Гори. Колико је то добро, поготово у погледу једнакости и равноправности грађана, убрзо ће се показати. Али, сасвим је сигурно да ако коначно желимо реафирмацију класичног радног права, онда се на то морамо и оријентисати у сваком погледу. Прво што морамо урадити јесте усклађивање раднопране регулативе са Конвенцијом о заштити људских права и основних слобода!“ коју ће

!4 Усвојена је у Риму 1950.године, новелирана је кроз 13 протокола.

82