Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., str. 85

Државна заједница ратификовати најкасније у року од годину дана од датума пријема у Савет Европе. |

У наведеној Конвенцији и протоколима налазе се и одређена права и слободе која су од посебног значаја и за радно право (на пример забрана свих облика принудног рада, право на оснивање синдиката, забрана дискриминације, право на професионално образовање, као и одређена права која су у непосредној вези са заштитом права пред Европским судом за људска права). Овде треба истаћи да је Србија Законом о раду нека права која су горе наведена већ регулисала. Примера ради забрана дискриминације (члан 12) са свим својим појавним облицима, регулисана је у оквиру основних одредби закона. Иако се ради само о једној норми (члану) можемо закључити да она има снагу општег начела. Дискриминација је забрањена како према лицима која нам траже посао тако и према запосленима. Но, сматрамо да и због примене принципа забране дискриминације и другог, треба учинити и више. Тако, по угледу на развијене државе, а полазећи од чињенице да на територији Србије има пуно избеглица, неопходно је да се радноправним прописима регулише и њихов статус а полазећи од оквирне националне политике. Такође, предлажемо доношење посебних закона којима би се регулисали поједини облици дискриминације (на пример према полу, језику, националној припадности, особама зараженим ХИВ вирусом и слично). Даље, сматрамо да би се колико толико ублажила синдикална дискриминација потребно је донети посебан закон о синдикатима и колективним уговорима којима ће се, између осталих питања, регулисати и положај синдикалних представника и других чланова синдиката, као и начин решавања спорова који могу настати у току колективног преговарања. Даље, потребно је донети и посебне законе којима би се регулисали методи мирног решавања колективних радних спорова, пре свега доношењем Закона о мирењу и посредовању. Сви закони чије се доношење предлаже морају бити комплементарни са усвојеним конвенцијама и препорукама Међународне организације рада, као и са Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима, а с обзиром да желимо чланство у Европској Унији, онда је потребна и хармонизација са секундарним радноправним правилима.

У даљој хармонизацији радног права Србије и Црне Горе од посебног значаја је и Европска социјална повеља која је усвојена у Торину 1961. године са каснијим протоколима (1988, 1991 и 1995. године), а ревидирана у Стразбуру маја 1996. године. Значај ове

83.