Radno i socijalno pravo

ни Ана 2002» а 1113. Е зала у pO 3 WATS PETA, oss РА златибоп, 2004 Стање и промене у радном законодавства 42: # £ ‘ 2

су отказу претходиле претње. Овде се не ради о претходним и нормалним упозорењима која се упућују раднику који не извршава своје обавезе, већ о сталним претњама у стилу "бићете технолошки вишак" или свакодневним причама о отказу.

Постоји уговор о раду и прописи који су дефинисали права и обавезе. Послодавац има право да захтева извршење обавеза, али своја. права мора користити у складу са прописаним поступком.

Послодвци и радници морају водити рачуна о томе да постоје законом утврђена правила када и у ком поступку се може дати отказ. За отказ који даје радник правила нису опширна нити компликована. То не значи да и око тих правила нема тешкоћа, нпр. у случају када је радник принуђен послодавчевим понашањем да да отказ, па затим евнтуално тражи заштиту својих права.

Послодавци морају знати садржину правила о отказу и границе њихових овлашћења.

У новим условима, са новим правилима, има потешкоћа зато што је раније законом било одређено у којим случајевима се може отказати радни однос и у поступку заштите оцењивана је само законитост донете одлуке. У тумачењу нових прописа делује инерција, те се у неким стварима на нове прописе гледа на стари начин. Тако на пример код промене и примене прописа се не води рачуна а да се не оцењује само законитост поступка, већ и укупно чињенично стање које се означава као "оправдани разлози". Овоме нису нарочито прилагођена правила која се односе на поступак заштите пред судом. Нова правила о отказу су формулисана на основу Конвенције МОП-а бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца. Може се рећи да је основна одредба она из члана 101. став 1. Закона о раду из 2001. године, мада постоје извесне разлике у формулацији, за које би се тешко објаснило да ли оне значе различито регулисање или су то истоветне одредбе.

То правило је садржано у члану 4. Конвенције бр. 158 - а ми смо ратификовали ову Конвенцију. Оно што је проблем са чланом 101. Закона о раду и другим правилима о отказу јесте - да су правила једним делом недоречена и непотпуна - а једним делом излазе из оквира који је дат у члану 4. Конвенције бр. 158. Такав је случај са чланом 103.