Radno i socijalno pravo

није утврђено да ли је запослени учинио кривично дело и да ли је одговоран. По наведеном схватању запослени одговара пре него што је утврђено да ли је он учинио кривично дело и да ли је одговоран. Суд ће, по овом схватању, касније утврдити да ли је постојао оправдани разлог за давање отказа. Ово схватање полази од претпоставке кривице, тј. од претпоставке да је запослени учинио кривично дело. Да ли је запослени извршио кривично дело или није то мора бити утврђено од надлежног органа у одређеном року и у поступку регулисаним законом. Надлежни орган јесте суд. У Уставу Р. Србије пише: “Нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правоснажном одлуком суда" (чл. 23. ст. 3. Устава Р. Србије). Законодавац мора имати у виду овај принцип. Међутим, ако пођемо од тога да законодавац није имао у виду овај принцип, онда то не ослобађа субјекте, који примењују правне норме, да га не поштују. Одредбе чл. 104, ст. 2. не могу бити тумачене изоловано од осталих норми правног система нити, пак, независно од циља њиховог доношења. Њихово тумачење мора бити доведено у везу с другим нормама из правног система како домаћег тако и међународног порекла. Реч је о нормама које, пре свега, регулишу право лица на претпоставку невиности. Одредбе овог члана неопходно је тумачити њиховим довођењем у везу са принципима утврђеним истородним нормама Устава, кривичног законодавства и међународног права (међународним конвенцијама).

Норме чл. 104. ст. 2. које утврђују рок у коме послодавац може дати отказ запосленом су потребне. Није сасвим случајно да је рок за давање отказа исти као и рок одређен за гоњење учиниоца за кривично дело. Истеком овог рока не само да застарева кривично гоњење, него застарева и коришћење права на могућност давања отказа. Ово једноставно због тога што је тај рок одређен законом. У овом року треба да буде утврђено да ли је запослени учинио кривично дело на раду или у вези с радом. Ако то буде утврђено онда су се стекли услови за давање отказа. Разлог овоме лежи у томе што је отказ везан за кривично дело, тј. што он може бити само последица учињеног кривичног дела. Према томе, погрешно је схватање одредбе чл. 104. ст. 2. према коме отказ може бити дат у времену трајања рока, независно од тога да ли је суд утврдио да је кривично дело учињено или није.