Radno i socijalno pravo

није хтело или није желело да извуче наведени закључак. Оно, у ствари, не наводи сасвим логичан закључак који се сам намеће из две претходне констатације, односно премисе.

Сам редослед излагања упућује на наведени закључак. У поступку престанка радног односа послодавац не може а није ни стручан нити је, пак, овлашћен да утврђује да ли је запослени учинио кривично дело на раду или у вези с радом. То једино може да утврди суд у кривичном оступку. Резултати кривичног поступка одредиће даље понашање послодавца према запосленом. Он не може да одбије да прихвати резултате кривичног поступка нити, пак, да их мења. Оно на шта је он овлашћен јесте само то да одлучи да ли ће дати отказ или неће. Дакле, одлука кривичног суда не делује ех Јесе на престанак радног односа. Послодавац је овлашћен да сам о томе одлучи. Реч је о диспозитивној норми а не о императивној норми. Међутим, у последњој реченици тј. ст. 2. Мишљења, Министарство, у процесу изношења свог става, чини предлог послодавцу да се не придржава претходно наведених констатација (ставова), тако што сматра да престанком радног односа, по овом основу, може да дође и независно од тога шта ће суд у кривичном поступку утврдити, па чак и независно од тога да ли ће бити вођен кривични поступак, што разуме се није прихватљиво. Ако суд утврди да је запослени на раду или у вези с радом учинио кривично дело и да је одговоран стекли су се услови да послодавац да отказ, тј. да откаже уговор о раду. Да ли ће то учинити или неће то он сам одлучује. У ствари, то је његово право. Овде је битно да послодавац не може одлучивати да ли постоји кривично дело и да ли је запослени одговоран за њега. Он може само да одлучује о отказу да ли ће га дати или неће под условом да је правноснажном одлуком утврђено да је запослени учинио кривично дело на раду или у вези с радом. То не може да утврђује ослодавац, него само, како то и Министарство каже “суд у кривичном оступку." Но, Министарство не остаје само на наведеним констатацијама, него из њих изводи закључак у виду савета послодавцу према коме он може да откаже уговор о раду због разлога предвиђених у чл. 101. ст. 1. тач. 5. Закона о раду. Закључак Министарства гласи: “То значи да запосленом може да престане радни однос у складу са наведеним одредбама Закона о раду, ако је послодавац сазнао да је запослени учинио кривично дело, ако је поднео кривичну пријаву и ако зато по-