Radno i socijalno pravo

2. знАљз tba ПРУ +37 злитиовр, 29 4 ст It

2 ROAM

стоје одговарајући докази." Овај закључак је изведен из претходног става према коме је: “Престанак радног односа због учињеног кривичног дела независан од кривичног поступка за то дело." Једноставно Министарство саветује послодавца да може да откаже радни однос запосленом и пре него што је покренут кривични поступак против њега. Предлаже се изрицање санкције пре него што буде утврђена одговорност. Запослени, дакле, бива проглашен одговорним и пре него што буде утврђено да је учинио кривично дело. Суд ће касније, према овом схватању, утврдити да ли је постојао разлог за давање отказа. Полази се, дакле, од претпоставке кривице запосленог, тј. претпоставља се да је он учинилац кривичног дела.

Довољно је зато, по мишљењу Министарства, да је послодавац: 1. сазнао да је запослени учинио кривично дело; 2. да је поднео кривичну пријаву и 3. ако зато постоје одговарајући докази. Ниједан од ових услова не значе ништа са становишта питања да ли је запослени учинио кривично дело. То су три услова које је одредило Министарство и ако послодавац буде сматрао (његова процена је овде важна) да су они испуњени он одмах може дати отказ запосленом. Дакле, послодавац може изрећи казну а да правни основ за њено изрицање није утврђен. По мишљењу Министарства отказ може бити дат и пре него што је кривични поступак покренут. Покретање кривичног поступка није услов за давање отказа. Међутим, овакав став Министарства је озбиљна повреда одређених принципа и права запосленог. Зашто Једноставно зато што престанак радног односа, тј. отказ уговора о раду може бити дат само као последица осуде за кривично дело, тј. као последица проведеног кривичног поступка у коме је од стране суда утврђено правоснажном пресудом да је запослени извршио кривично дело и да је крив (чл. 101. ст. 1. тач. 5). Ако се прихвати став Министарства, о испуњености три горе наведена услова, онда би то значило да се казна (отказ) изриче пре него што је покренут поступак у коме би било утврђено да је запослени извршио кривично дело и да је крив. Овде је предложено кршење цивилизацијског правила по коме “нико не може бити кажњен пре него што се прехтодно у поступку (у овом случају кривичном) докаже да је он учинио кривично дело и да је крив." Наведено мишљење (Министарства) изражава став да је запослени учинио кривично дело и да је крив и пре него што је суд то утврдио у одгова-