Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

штен предмет и допуштен основ (А. Балтић). Ова теорија била је изложена критици. Носиоци критике, у ствари, су указивали да у чину заснивања службеничког односа нема елемената уговора. У питању је приступање једној објективној безличној правној ситуацији, коју је држава једнострано уредила законима и другим актима. Унапред утврђени статус службеника држава може једнострано и мењати а тиме може и погоршавати статус службеника. Нема, дакле, преговарања и нема уговарања, што чини основну карактеристику уговора. Кандидат нема о чему да преговара са државом, он може да прихвати унапред утврђени статус и на основу тога да заснује радни однос са државом или да не прихвати. 1. Стојанов поставља питање: "Какав би то био уговор када су сва права и дужности предвиђени законом. Код уговора субјекти се погађају о једном одређеном објекту. Овде тога нема. Не може се, међутим, рећи да се чиновник погодио с државом да јој се покорава, па машта она наредила". Иначе Стојанов сматра да је однос чиновника и државе специјалан однос и да је то равноправни однос. Он не прихвата да се тај однос заснива на јавноправном уговору. Ово схватање је било прихваћено и од стране Ђорђа Тасића. У критици је указано да уговор претпоставља две равноправне стране. То постоји онда кад воља једне стране вреди колико и воља друге стране (С. Јовановић). Само две стране чије су воље једнаке могу путем уговора доводити своје воље у склад. Она страна чија воља вреди више наметнуће своју вољу другој страни и уместо да с њом уговара она ће јој заповедати (С. Јовановић).

Критичари уговорне теорије допуштају могућност да држава изузетно у случајевима предвиђеним законом ангажује одређене службенике на основу уговора. Ова могућност се не односи на службенике од каријере, него на лица која се привремено ангажују за обављање одређених послова. Држава може као приватноправна личност да закључује уговоре са појединцима али онда је у том односу равноправна, тј. нема већу правну способност од појединца.

2. Теорије двостраног акта

Овде је реч теоријама које представљају неку врсту корекције уговорних теорија. Према једној теорији у акту постављења службеника постоје два акта воље. Акт воље онога који поставља и акт воље онога који

29