Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

Искуства развијених земаља потврђују да се здравствена заштита не може слободно препустити тржишту. Корисници здравствених услуга су у подређеном положају, посебно када траже здравствену помоћ а нису ни стручни и не познају медицинске процедуре. Лекар и медицинско особље су стручни и квалификовани за свој посао, обавезују их начела медицинске етике али имају супротан економски интерес од корисника. Према. томе, корисници и даваоци здравствених услуга су неравноправни, те се очигледно не може дозволити слободна тржишна утакмица. Али то не значи да одређене принципе тржишне економије не треба уважавати и уносити у здравствени систем и здравствено осигурање.

Улога државе је због тога битна и она се јавља као арбитар и "помиритељ" различитих интереса а све у заједничком, то јест општем интересу. У ствари држава и њени органи (Влада, Министарства, локални органи) су се појавили а и данас су присутни као незаобилазни фактор у здравственој заштити и здравственом осигурању сваке земље, као арбитар између два основна модела односно прототипа система здравствене заштите.

Првог, који као свој принцип узима сувереност корисника на децентрализованом тржишту где је доступност здравствених услуга у складу са потребама и платежном моћи корисника.

Другог, чији је принцип побољшање здравља нације у целини, те допушта селективност здравствених услуга у складу са ефикасношћу здравствене заштите и побољшања здравља у целини. Овакав начин се омогућује буџетским финансирањем (путем државног буџета или обавезног државног осигурања) где су услуге бесплатне а организација централизована.

Експерти су предвиђали, а државе и њене здравствене политике показале да су ова два система данас у многоме испреплетена са различитим модалитетима. Који је најефикаснији и одговара потребама становништва поједине земље, зависи од многих различитих услова. Због тога су честе реформе ових система..

Према томе, не постоји универзални концепт који се може применити у било којој земљи без обзира на политичке, економске, социјалне и друге друштвене услове. Али Светска здравствена организација је ипак дефинисала одређене принципе које треба примени-

530