Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

2. Колективне жалбе

Допунским протоколом из 1995. године предвиђена је могућност коришћења још једног инструмента надзора над спровођењем Повеље - колективне жалбе (енг. соЏеспуг сотрдатт“). Мако доприносе ефикаснијем остваривању права загарантованих Европском социјалном повељом, колективне жалбе у систему надзора над применом Повеље представљају тек допуну извештајима уговорница, који су остали основни надзорни инструмент.

Жалбени захтев колективне жалбе мора бити општег карактера.“ То значи да предмет жалбе не могу бити појединачне ситуације, већ да се колективна жалба мора односити на незадовољавајућу примену ратификованих одредаба Повеље у некој држави уговорници.

Поступак по жалби нема за циљ утврђивање повреде неког права загарантованог Европском социјалном повељом, већ верификовање усклађености законодавства и праксе уговорнице против које је уложена жалба са Повељом. | Стога физичка лица која сматрају да држава уговорница Европске социјалне повеље не примењује Повељу на задовољавајући начин нису легитимисана за подношење жалбе.

1) Овлашћени подносиоци жалбе

Колективну жалбу могу поднети само субјекти које су за то активно легитимисани на основу одредбе члана 1. Протокола 3. Реч је о међународним и националним послодавачким организацијама, радничким синдикатима и невладиним организацијама које испуњавају Повељом утврђене услове. Број субјеката са легитимацијом за подношење жалбе због незадовољавајуће примене Повеље, видимо, није мали, што је компатибилно са обимом каталога права загарантованих Повељом, односно са разноврсношћу области које Повеља има за предмет регулисања.

Право на подношење жалбе је, најпре, признато међународним организацијама послодаваца и синдикатима радника који, у смислу члана 27. Европске социјалне повеље, могу бити позвани на састанак

9 Љубинка Ковачевић, Европска социјална повеља, "Избор судске праксе", број 9/2004, стр. 11. °° Frédéric Sudre, op. cit., erp. 102. *! Thidem. 566