Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

_______________________ мм = 6

проширивање државног апарата и његових делатности што би угрозило права појединца.“

Други аргумент који се употребљава у прилог неуношења ових права у устав а самим тим и непризнавања статуса основних права, тиче се односа устава и политичке власти. Наиме, полази се од тога да је устав акт ограничења политичке власти, па сходно томе ако би он ограничавао државу на чињења а не на уздржавање онда би он изгубио значај акта који ограничава државну власт. “Социјална права, као нови елемент, унела би у устав унутрашњу противречност, што се мора одбацити како из практичних разлога јустибилитета ових права тако и из принципијелно идеолошких разлога." Трећи аргумент, који се употребљава у прилог неуношења ових права у уставе, односи се на последице које уношење ових права у устав производи на одређене класичне слободе и права. Сматра се од стране присталица индивидуалистичке теорије права да се овај начин ограничавају право својине, слобода предузетништва и друга права која су до тада сматрана неприкосновеним. Њихово уношење у уставе значило би ограничавање слободе а то би значило њено разарање > Ако би она била дефинисана као субјективна права, онда би то имало за последицу да би суд својом одлуком додељивао грађанима конкретна радна места. Ово би имало за последицу не само ограничавања аутономије власника (послодавца) његове слободе предузетништва, својине, слободе уговарања, него и ограничавање слободе субјеката радне снаге, тј. слободе запослења и избора радног места. Поред тога, указано је да би ово значило нарушавање принципа поделе власти где би судство вршило дистрибуцију радне снаге, што очигледно није у његовој надлежности него органа који воде и извршавају политику. У прилог овоме се истиче и то да социјална права у својој структури имају циљеве чије испуњавање захтева знатне издатке и мере државне политике које не би могле да се надоместе деловањем правосуђа.“ Спор је, дакле, вођен о питању позитивације социјалних права, тј око тога: “да ли је уставно право подобан правно-технички инструмент гарантовања социјалних права. "7! Овај спор око природе социјалних права, истичу неки писци, изазвао је и додатну дилему са којом су се суочиле западне либералне демократије. Она је везана за два питања. Прво гласи: “Може ли држава слободно располагати економским ресурсима иако није укључена у економски живот." Друго питање гласи: “Да ли је држава овлашћена да неким грађанима одузима део имовине и профита да би другима обезбедила задовољавање економских, социјалних и културних права." Суштинска разлика између класичних, грађанских и политичких права, с једне стране, и економских и социјланих права, с друге стране, изводи се из услова њихове примене. Наиме, економска и социјална права претпостављају привредне ресурсе и улогу државе у њиховој пре-

4 Др Драган М. Стојановић, ор. с!.., стр. 139.

* Tbid, erp. 138.

Војислав Коштуница, Општа декларација и социјална права човека, ор. си. *" Thid, erp. 140.

38 С. Недовић, op. cit.

167