Radno i socijalno pravo

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

расподели. Ови услови се траже за већину економских и социјалних права. Ово није посебан услов за примену грађанских и политичких права. Ова права су утужива и остварива пред судом, док се то не може рећи за највећи број економских и социјалних права. Најкраће речено у вези са овим правима (економским и социјалним) износи се став да док су на нивоу “минималних стандарда“ не угрожавају остала друштвена добра и могу бити прихваћена. Међутим, наглашавају заштитници овог става, чим се ова права почну третирати “као право на једнаку конзумацију“ она постају опасност за поредак базиран на класичним основним правима човека.“

Трећи аргумент везан је за последице које уношење ових права у уставе производи на одређене класичне слободе и права. Сматра се, од стране присталица индивидуалистичке теорије права, да се на овај начин ограничавају право својине, слобода предузетништва и друга права која су до тада сматрана неприкосновеним. Њихово уношење у уставе значило би ограничавање слободе а то би значило њено разарање.“ Ако би она (економска и социјална права) била дефинисана као субјективна права, онда би то имало за резултат да би суд својим одлукама додељивао грађанима конкретна радна места. Ово би имало за последицу не само ограничење аутономије власника (послодавца), слободе предузетништва, својине, слободе уговарања него и ограничење слободе субјеката радне снаге, тј. слободе запослења и избора радног места. Поред тога, указује се да би ово значило и нарушавање принципа поделе власти где би судство вршило дистрибуцију радне снаге, што очигледно није у његовој надлежности него органа који воде и извршавају политику. У прилог овоме се истиче и то да социјална права у својој структури имају циљеве чије испуњавање захтева и знатне издатке и мере државне политике које не би могле да се надоместе деловањем правосуђа.“

IV ЗАВРШНЕ НАПОМЕНЕ

Доста жестоко оспоравање потребе за уношењем економских и социјалних права у уставе, а касније и у међународне акте, имало је и има своје корене у теоријама изворног либерализма о настанку и функцији права и самим претпоставкама за остваривање права. Реч је о индивидалистичкој концепцији схватања права заснованој на теорији природног права. Ова теорија је у 17. и 18. веку била моћно средство буржоазије којим је она: “ишла за тим да теоретски оправда буржоаски демократизам“. У основи те теорије били су слобода и једнакост. Тиме се није хтело постићи само укидање феудализма и фе-

УВ. Downie, “Зосја! Еанашу 1980. год. наведено према: Александар Молнар, Основна права човека ираспад Југославије, Љ1д, стр. 140. ор. ск..

80 Др Драган М. Стојановић, Љида, стр. 140. op. cit., erp. 139.

%' Др Јован Стефановић, Проблематика уставног гарантирања права грађана, Зборник Правног факултета у Загребу, бр. 1/1961, стр. 8.