Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

ских интеграција (Уговор о заједници за угаљ и челик из 1951, Римски уговор о оснивању Европске економске заједнице из 1957) не говори се о људским правима. Прва признавања људских права, као општих правних начела правног поретка Заједнице, извршена су у пракси Европског суда правде. После тога људска права, а делом и социјално-економска права, добијају одговарајуће место у Јединственом европском акту из 1985. године, у Повељи Заједнице о основним социјалним правима радника из 1989. и у Уговору о Европској унији из 1991. године (Уговор из Мастрихта).

Прецизније речено, Јединственим европским актом отварају се простори за учвршћивање социјалне кохезије и дијалога социјалних партнера, на темељу принципа садржаних у Европској социјалној повељи из 1961. године. То је био знак да осамдесетих година, и питања везана са социјално-економска права, добијају на значају у "агенди" политичког деловања Заједнице. Сем тога, ово је био и резултат наглашених захтева радника, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, за значајнијим учешћем у привредном животу, уз напуштање тезе о "саморегулативи" тржишта. Надаље, у трећем ставу Преамбуле Јединственог европског акта, промовише се борба против незапослености, посебно младих, увођење нових технологија уз појачане мере безбедности и заштите здравља на раду. На темељу ових опредељења из Јединственог европског акта, министри иностраних послова ЕЗ су 1986. године усвојили Декларацију о људским правима. Овом Декларацијом је предвиђено да је главни темељ европске сарадње у поштовању људских права, те да је поштовање људских права важна спона сарадње са "трећим државама". Питање односа и сарадње са "трећим државама", у области људских права, посебно је актуелизирано у Резолуцији о људским правима, коју је донео Европски савет 1991. године. Поштовање људских права је један од захтева које треба испунити да би се остварио стабилан развој унутар БУ и перспективна сарадња са "трећим државама". Исте године (1991) Европски савет је донео и Декларацију о људским правима, подвлачећи у њој, што је веома важно издвојити, принцип јединствености људских права, тј. једнаког третмана грађанских и политичких права са социјално-економским и културним правима. Може се претпоставити да је доношење ове Декларације било мотивисано и Повељом Заједнице о основним социјалним правима радника из 1989. године.