Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Проф. др Боривоје Шундерић, редовни професор на Правном факултету у Београду

УСТАВ И РАДНО ПРАВО

1. ЗНАЧАЈ ТЕМЕ

1

Ова тема има историјски и актуелни значај. Историјски значај састоји се у томе, или произлази из тога, што сам наслов подсећа да је радно право, као самостална грана права настало с појавом првих устава у последњим деценијама ХУШ века. То значи да су устави из овог периода, у које су биле унете декларације о правима и слободама човека и грађанина садржавали у својим одредбама норме којима су били утврђени елементи радног права, као самосталне гране права. Овим уставима, а пре тога декларацијама, било је загарантовано: 1. право својине; 2. слобода рада и 3. слобода уговарања.

Најамног радника ови устави су промовисали у грађанина, чиме је створена претпоставка да он, без икаквих ограничења, ступа у радни однос по свом избору. Период развоја уставности, рачунајући и модерно време, показао је да је изградња радног права уставним нормама све више узимала маха, како у погледу квалитета, тако и у погледу њиховог квантитета. Данас је устав у свим државама изворни и основни акт изградње радног права. Подсећањем на ову историјску чињеницу указано је на традиционалну везаност устава и радног права. Ово је учињено из разлога што је у стручној литератури, из области радног па и уставног права, недовољно продубљено проучавана ова веза која, иначе, објективно постоји. Устав се посматра као извор радног права и остаје се на тој констатацији. Из ове застареле и може се рећи излизане фразе изводи се закључак према коме норме устава, које регулишу рад и односе из рада, не спадају у радно право него у уставно право. Ово је имало за последицу да су писци радног права то примили к знању и

уставним нормама се не баве. То је имало даље за последицу да се рад29