Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

Одсек П Међународни акти

Кад су у питању међународни акти којима се регулише радни однос онда ту треба рећи да се ради о актима који имају карактер вишестраних међународних уговора које је Србија закључила са другим државама. Реч је дакле, о вишестраним и двостраним међународним уговорима. Кад су у питању вишестрани међународни уговори онда треба рећи да је реч о актима који се усвајају у оквиру међународних организација. Овде се пре свега мисли на акте које усвајају државе чланице у органима Организације уједињених нација и органима Међународне организације рада. Кад су у питању акти који су усвојени у оквир Организације уједињених нација примера ради ваља навести следеће: Свеопшту декларацију о правима човека усвојена и прокламована резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, 10. децембра 1948. год., Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Југославија га ратификовала а ступио је на снагу 3. јануара 1976. године. Објављен у: Службеном листу СФРЈ бр. 7/1948. год.), Конвенције о праву детета, (Службени лист СФРЈ (Међународни уговори) бр. 15/1990:; год.), Конвенција забрани расне дискриминације, (Службени лист СФРЈ (Међународни уговори) бр. 6/1967. год.) и други акти. Нормативна делатност је свакако једна од најзначајнијих делатности које врши Међународна организација рада. Њена нормативна делатност састоји се у утврђивању норми међународног радног законодавства. Реч је о утврђивању основних норми као и основних принципа у области рада и социјалне политике.

Најважнији облици доношења норми су конвенције и препоруке. Овим прописима обезбеђује се једнобразност у регулисању услова рада у земљама чланицама и у том смислу они представљају минимум испод кога национална законодавства држава чланица не могу ићи. Ово, разуме се, важи само за оне државе чланице које су ратификовале конвенције. С друге стране, ови прописи представљају добру основу за обезбеђење већег нивоа права радницима у оквиру сваке државе. Дакле, вршењем нормативне делатности МОР испуњава задатак да у светским размерама утиче на обезбеђење основних права радника. Конвенцијом и препорукама је регулисана скоро цела област радних односа и социјалног обезбеђења. У питању је један велики број конвенција и препорука које заједно узев представљају материју једног правог међународног кодекса рада. Треба напоменути да Србија спада у онај круг земаља које су ратификовале највећи број конвенција. Оне су све постале саставни део унутрашњег правног поретка. Државни органи који доносе акте за регулисање радних односа као и органи који штите права запослених су дужни да воде рачуна о садржини конвенција и да обезбеђују њихову примену. Конвенције МОР имају карактер вишестраног међународног уговора.

Битно је указат да су у међународним уговорима утврђени минимални стандарди људских права који се не могу мењати националним законодавством. Наиме, националним прописима могуће је међународне стандарде повећати, тј.