Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

могуће је предвидети већи обим права и повољније услове рада него што је то предвиђено у међународним уговорима али није могуће утврдити обим заштите који би био испод стандарда утврђених међународних уговорима. У случају да се, ипак, тако нешто догоди, надлежни орган би према одредбама устава био дужан да примени међународни уговор. И даље треба имати у виду да је ово могуће само ако је међународни уговор ратификован.

Такође треба рећи да је бивша СФРЈ закључила одређени број билатералних уговора са европским и ваневропским државама који за предмет регулисања имају запошљавање и социјално осигурање. Савезна Република Југославија је прихватила обавезу да поштује односно да примењује и ове уговоре на принципу реципроцитета. Ове обавезе се односе и на Р. Србију.

Одсек Ш Закони Т Закони који регулишу радни однос

Само употреба израза „закон“ упућује на одређени правни акт којим се утврђују одређена и општа правила понашања људи. На овом месту се под законом подразумева правни акт код кога постоји подударност форме и садржине. То значи да је закон општи правни акт који је донет од законодавног органа у посебном законодавном поступку и у форми закона и који садржи општу правну норму.

Сваки закон који-испуњава ове услове није од значаја за радне односе. Да би један закон био значајан за радне односе неопходно је да садржи норме којима се на општи начин регулишу понашања субјеката радног односа, односно чије се норме могу применити на понашање субјеката радног односа.

Закони који су од значаја за радни однос могу се поделити на законе који регулишу радни однос и на законе који не регулишу радни однос, Закон који регулишу радни однос могу да се поделе на две групе и то: на законе чији је предмет регулисања искључиво радни. однос и на закона који за свој основни предмет регулисања имају неке друге односе али поред њих регулишу и радне односе као допунски предмет свог регулисања (мешовити предмет). Закони који за свој предмет регулисања имају радне односе могу се поделити на опште законе и посебне законе. Ова подела је извршена с обзиром на персонални домашај закона итд. на број субјеката који су обавезни да их примењују, тј. да се по њима понашају. У правном систему Србије карактер општег закона има Закон о рад који је донела Скупштина Републике Србије на првој седници првог заседања 8.03.2005. године. Овим законом је утврђен општи режим радног односа.

То значи дасе он примењује на све запослене и на све послодавце на територији државе. Ови закони се у литератури називају и матичним законима у области радних односа.

Међутим, треба рећи да постоје одређене делатности у друштву и држави које због своје природе и због свог посебног значаја (за државу и друга правна лица или појединце) захтевају да се њихово вршење изузме у потпуности или