Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., str. 125

Иво Розић, Рјешавање колективних радних спорова у Босни и Херцеговини, Радно и социјално право, стр. 111-126, ХШ (1/ 2009)

установљује право на штрајк. Самим тиме је праву на штрајк дано највише правно значење. За разлику од Дејтонског Устава БиХ, Устав Ф БиХ зајамчује право на штрајк радницима као њихово субјективно право, а то је остварено преузимањем Еуропске социјалне повеље, чл. 6. т. 4., по којој радници имају право на штрајк.

Устав Републике Српске“ у чл. 42 изричито установљује право на штрајк с тим што га ограничава доношењем посебног закона. Законодавство у оба БиХ ентитета“ полази од стајалишта да је штрајк организирани прекид рада радника ради остваривања господарских, социјалних права и интереса по основи рада. Закон о раду Брчко-дистрикта Босне и Херцеговине“ у чл. 2. т.7. штрајкове третира као «вишу силу». Неодређеност и дивергентност оваквог третмана штрајка произлази како у односу на рјешење Устава БиХ, тако и у односу на успоредбено законодавство, посебно ако се има у виду чл. 28. т. 3. наведеног закона, који говори о привременом изузећу од ноћног рада малољетних упосленика у случају хаварије, више силе,..., тако да се може поставити питање: Је ли могуће очекивати ангажирање малољетних радника на радна мјеста судионика у штрајку“ 7 Позитиван одговор на ово питање одаје негативан третман о праву на штрајк у назначеном закону. Изричито је предвиђено да право на штрајк и његову проведбу има само синдикат. Оваквом одредбом овлаштеник права на штрајк је синдикат, што је у опреци како

25 «Службени гласник Републике Српске» број 3/92, 6/92, 8/92, 15/92, 19/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96и 21/96.

26 У Федерацији БиХ: основне одредбе о штрајку налазе се у чл. 128.-129. Законом о раду. Оне су ближе разрађене посебним Законом о штрајку (даље у тексту ЗОШ ФБиХ), "СИ. новине Федерације БиХ", број. 14./2000., којим је на подручју Федерације стављен изван снаге Закон о штрајку - "СИ. лист СФРЈ", бр. 23./91.

У Републици Српској Закон о раду не даје ни основне одредбе о штрајку, већ само понавља уставно рјешење о праву на штрајк (види чл. 141 ЗОР-а РС-а: «Радник остварује право на штрајк у складу са одредбама важећег закона о штрајку»). Стога, се основне одредбе о остваривању права на штрајк и њихова разрадба налазе у Закону о штрајку РС-а (даље у тексту ЗОШ РС-а), "Сл. гласник РС" бр. 10/98.

27 "Виша сила је догађај или утјецај који се не може предвидјети нити контролирати, а овдје се убрајају и природне силе (нпр. поплаве; урагани) и људска дјела (нпр. немири, штрајкови и ратови" чл. 2. т. 7 ЗОР-а БДБиХ.

28 "Малољетни радници не могу радити ноћу. За малољетне запосленике који раде у индустрији, рад између 19 сати навечер и 7 сати ујутро наредног дана сматра се ноћним радом. За све друге малољетне запосленике, рад између 20 сати навечер и 6 сати ујутро наредног дана сматра се ноћним радом.

Малољетни запосленици привремено могу бити изузети од забране ноћног рада одређене ставом 2 овог члана у случају хаварија, више силе, изванредних околности или због заштите здравља и сигурности Дистрикта, уколико је добивена писмена сугласност инспектора. Види чл. 28 ст. 1-3 Зор-а ДББиХ.

119