Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., str. 126

Иво Розић, Рјешавање колективних радних спорова у Босни и Херцеговини, Радно и социјално право, стр. 111-126, ХЛ (17 2009)

са уставним рјешењем у Федерације БиХ, тако и с успоредбено правним рјешењима, гдје су овлаштеници права на штрајк радници, због тога што се ово право схваћа као субјективно и индивидуално право радника а не и колективитета. Изузетак од оваквог рјешења је разина подузећа“ у Републици Српској, гдје одлуку о ступању у штрајк може донијети већина радника и подузећа, односно његова дијела: У Републици Српској допуштен је само правни штрајк тј. у вези с правним споровима“.

Штрајк се може организирати и проводити само сукладно Закону о штрајку, правилима синдиката и колективном уговору. У Републици Српској законодавство не признаје правила синдиката за проведбу штрајка, већ само Закон и колективне уговоре“. У Федерацији БиХ штрајк не може започети прије окончања поступка мирења који је предвиђен Законом о раду, односно прије проведбе другог поступка мирног рјешавања спора о којем су се стране споразумјеле.“ У Републици Српској није установљено ово рјешење“.

Драговољно је судјеловање у штрајку упосленика, а забрањена је свака присила за судјеловање у штрајку, која може бити санкционирана отказом. Штрајк Војске Федерације Босне и Херцеговине, припадника унутарњих послова, органа управе и служби за управу у Федерацији БиХ, уређује се посебним Законима. Ово је предвиђено одредбом из члана 1. став 2. Закона о штрајку. Одредбе Закона о штрајку не при-

2 Види чл. 3 ЗОШ-а РС-а:жОдлуку о ступању у штрајк у предузећу или делу предузећа доноси орган синдиката одређен актом синдиката, или већина радника предузећа, односно дела предузећа. Одлука о ступању у штрајк у грани или делатности доноси надлежни орган гранског синдиката. Одлуку о ступању у генерални штрајк доноси највиши орган синдиката у Републици».

30 Види чл. 1 ЗОШ-а РС-а «Овим законом уређује се поступак у коме запослени (у даљем тексту: радници), ради заштите својих економских и социјалних права, остварују уставно право на штрајк у Републици Српској (у даљем тексту: Република). Штрајком, у смислу овог закона, сматра се организовани прекид рада у предузећу, установи и код другог домаћег и страног правног и физичког лица које запошљава раднике (у даљем тексту. предузеће). Штрајк се може организовати у предузећу као целини, или у његовом делу.

Штрајк се може организовати у грани или целој делатности, као и генерални штрајк на територији Републике. Штрајк се може организовати као штрајк упозорења, који може трајати најдуже један час»

3! Види чл. 20 ЗОШ-а РС-а :«На питања која нису посебно уређена овим законом, а која су у вези са организовањем штрајка, учешћем у штрајку и отклањањем узрока који доводе до штрајка, примениће се одредбе Опћег колективног уговора и посебних колективних уговора».

32 Види чл. 128 ст. 3. ЗОР-а Федерације БиХ.

33 Види чл. 6. ЗОШ-а РС-а.

120