Radno i socijalno pravo

Радован Ристановић, Утицај еконоске кризе у Републици Србији на права незапослених лица... Радно и социјално право, стр. 61-71, ХТУ (2/2010)

у делатности индустрије и грађевинарства (око 70% свих повреда на раду). Око 75% повреда на раду догађа се код лица која су у старосној доби од 36 до 55 година, а око 70% повређених на раду је завршило 11 или ТУ степен стручне спреме.

У Србији се регистрација повреда на раду, односно број повреда води једино у Инспекторату за рад, на основу пријављених повреда од стране послодаваца. Нажалост од 2005. године нема званичне регистрације у укупном броју повреда на раду.

Упоредна анализа броја инспекцијских надзора поводом повреда на раду за период јануар – јуни 2009. године у односу на исти период 2008. године, указује на то да је укупан број смртних повреда на раду за првих шест месеци 2009. године, смањен за 45% у односу на исти период 2008. године, а број инспекцијских надзора поводом тешких повреда на раду у првих шест месеци 2009. године је незнатно мањи у односу на исти период 2008. године.

Радно-правни статус запослених код којих је наступила смрт услед повреде на раду за период јануар – јуни 2009. године, је следећи:

• радни однос на неодређено време 47%

• _ радни однос на одређено време 21%

• рад „на црно“ 32%

Лица која послодавци ангажују без уговора о раду (рад „на црно“) углавном обављају повремене и привремене (сезонске послове) и ступају на рад без претходног упознавања са технологијом рада, при чему се недовољно води рачуна о њиховој стручној квалификацији за обављање тих послова, као и њиховом оспособљавању за безбедан и здрав рад. Такође, послодавци лицима које ангажују без уговора о раду врло ретко дају на употребу и коришћење адекватне опреме за личну заштиту на раду. Због свега наведеног знатно је повећан ризик од повређивања код лица која раде у неформалној економији.

Послодавац је, на основу Закона о безбедности и здрављу на раду, дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено им у писменој форми пријави инспекцији рада, сваку смртну, колективну и тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених.

Закон о безбедности и здрављу на раду, као кључну утврђују одговорност послодавца, који је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту и у радној околини, у којима су спроведене мере