Radno i socijalno pravo

Радован Ристановић, Утицај еконоске кризе у Републици Србији на права незапослених лица..., Радно и социјално право, стр. 61-71, ХТУ (2/2010)

безбедности и здравља на раду и не ослобађа се одговорности у вези са применом тих мера, одређивањем другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на друго лице. Такође, тим Законом је, наравно у циљу смањења броја повреда на раду, предвиђено да је послодавац дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Такође је утврђено да је послодавац дужан да актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени за обављање одређених послова на радном месту, у радној околини или за употребу поједине опреме за рад.

Кључно је питање како се у условима економске кризе извршавају наведене одредбе закона које би требало да спрече повећање броја повреда на раду. На основу искустава Инспектората за рад може се констатовати да је економска криза негативно утицала на побољшање мера безбедности и здравља на раду – како у погледу недоношења аката о процени ризика, тако и у њиховој непотпуној реализацији. Такође, због економске кризе један број послодаваца не обезбеђује довољан број средстава за предузимање утврђених мера законом.

Инспекција рада је у претходном периоду посебну пажњу посвећивала контроли аката о процени ризика, њиховом квалитету и садржају, а ради утврђивања да ли је процена ризика вршена на прописан начин. Констатовано је да се неретко овим пословима приступа формалистички, да се настоји само задовољити форма, при чему се не обраћа пажња на суштинска питања безбедности и здравља на раду запослених. Допуне аката о процени ризика се и најчашће налажу из разлога што њима није обухваћено радно место на коме је запослени засновао радни однос и које је као такво утврђено уговором о раду, а није обухваћено актом о организацији и систематизацији послова нити актом о процени ризика.

Законом су, када је реч о безбедности и здрављу на раду, предвиђена и одређена права и обавезе запослених у тој области. Пре свега, запослени је дужан у складу са својим сазнањима одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених. Запослени, такође, на основу закона, има право и да одбије да ради ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због тога што нису спроведене прописане мере за живот и здравље на радном месту, све док се те мере необезбеде, затим ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед или се на

68