Radno i socijalno pravo

Рајко Кличковић, Радно вријеме, одмори и одсуства у Републици Српској, Радно и социјално право, стр. 93-110, ХУ (1/2011)

стране радника и послодаваца. Чињеница је да реликт “првог и јединог запошљавања код једног послодавца без отказа" из прошлог система представља радницима кочницу за схватање права и обавеза у овом сегменту друштвеног живота. С друге стране, у садашњим условима, нужна је другачија политика и приступ послодаваца у давању могућности радницима да остваре минимум загарантованих права из радних односа. Све ове констатације наводе на потребу свеобухватне анализе усклађености радног законодавства са прописима Европске уније и његове хармонизације у вријеме кандидатуре за чланство у европску заједницу држава, а посебно Закона о раду као системског закона2.

Нормативни оквир

С обзиром на чињеницу да је право на рад једно од основних људских права које гарантују и штите основни међународни документи полазећи од принципа да сваки човјек има урођена, једнака, неотуђива и универзална права која произлазе из достојанства свих људских бића“, које се уређују прописима, неопходно је сагледати нормативни оквир из ове области и његову усклађеност са међународним стандардима.

Област рада и запошљавања у Републици Српској је нормативно у потпуности уређена, обухвата и прописе којима се регулишу радно вријеме, одмори и одсуства запослених. Права на ограничено радно вријеме, одморе и одсуства су индивидуална права радника која спадају у основна права из радног односа. О значају ових права говори чињеница да су она гарантована међународним конвенцијама и уставима, док се ближе уређују законима и другим прописима. Кроз историју синдикалног покрета ова питања спадају у најважнија питања синдикалне борбе или дијалога са послодавцима. Еволуцију радног права карктерише стално скраћивање радног времена, које је у почетку, према Конвенцији МОР-а број 1. из 1919. године усвојеној у Вашингтону, износило 48 часова седмично.

Право на ограничено радно вријеме у Републици Српској гарантовано је Уставом Републике Српске – у члану 40. став 1. прописано је:

2 Влада је именовала Радну групу за израду процјене утицаја Закона о раду на пословни амбијент Републике Српске, која је требала да заврши свој рад у 2010. години, након чега би се приступило евентуалним измјенама овог закона, са чим се на крају није сложио синдикат, тако да тај пројекат још није окончан.

3 Општа декларација о правима човјека , усвојена 10. 12. 1948. године, истиче: «Сматрајући да је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске заједнице темељ слободе, правде и мира у свијету...»

95