Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011) SS 2 1048 8048 РАИ ИВО ЕНЦА 29240, 10120

усавршавање и развој, на школовање деце и друга права, у складу са цивилизацијским достигнућима савременог доба. "

Све то довело је до суштинских промена у функционисању тржишта радне снаге, у односу на функционисање друга два тржишта, или како неки економисти кажу друга два сегмента тржишта –тржишта роба и капитала. Историјски посматрано, функционисање тржишта радне снаге се од првих корака тржишне привреде разликовало од функционисања тржишта роба и капитала. Наиме, за разлику од цена роба и капитала, које су, теоријски и практично могле да падају до нуле, цена радне снаге није могла да падне испод минималне наднице, која омогућује просту репродукцију радне снаге. Прелазак те црвене линије увек је значио увод у радикалне индустријске и социјалне конфликте и промене у политичком, економском и социјалном уређењу друштва. Са јачањем економске и технолошке снаге друштва та доња граница зарада се померала на више. Истовремено, стално се проширивала листа радних, економских и социјалних права запослених, која су постајале компоненте зарада запослених. То је изазвало вишеструке политичке, економске и социјалне последице – пораст просечних зарада запослених, пораст стандарда и куповне моћи становништва, пораст квалитета живота, успостављање и развој нових људских потреба, промену структуре друштвеног производа и националног дохотка. На наведене промене, које су битно утицале на политичку, економску и социјалну структуру друштва, утицао је процес организовања и развоја синдиката и пораст њихове друштвене моћи. Из тога се често У друштвеној теорији извлачи погрешан, или бар ограничен закључак, да су на раст зарада и социјалних права запослених, утицали претежно, или искључиво ванекономски фактори. Међутим, такав ограничени приступ економским процесима и функцијама у савременом добу Једноставно није прихватљив, а савремене стратегије одрживог развоја, с разлогом ове факторе посматрају интердисциплинарно, обухватајући и њихов економски садржај и смисао. Другим речима, у савременом добу променили су се сви параметри за дефинисање и критеријуми за оцењивање реалног стања социјалних права, односно у целини, на глобалном нивоу, подигнута лествица социјалних права на виши ниво.

Тиме је глобална људска заједница суочена са једним изразито противуречним и конфликтним процесом. Социјална права су постала неспорна глобална категорија, при чему и цивилизацијски стандарди у области социјалних права имају глобални карактер.Међународни

14 Веџег, Г. : International Labour law, Kluwer, 1993.

70