Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/201)

стандарди у овој области, представљају опште прихваћене циљеве, једну од основа за националне политике и стратегије и тел. Међутим, социјална права се остварују на националном нивоу и неспорно је да садржај и квалитет ових социјалних права зависи од степена развијености националне економије. Чак и у ЕУ, као до сада највише достигнутом нивоу политичких, економских и социјалних интеграција, различит ниво социјалних права остварују запослени и грађани појединих држава, што зависи од степена економске развијености ових држава. Очигледно је да су економски и технолошки развијеније земље ЕУ, прихватиле одређени ниво солидарности, али не и изједначавање нивоа социјалних права. Може се евентуално рећи, да то представља један од дугорочних, стратешких циљева ЕУ. Различит ниво социјалних права у појединим земљама, снагом чињеница потврђује да социјална права имају своју економску цену. Плаћање те економске цене зависи од економске снаге појединих земаља, али и од одабране развојне стратегије, односно одређивања приоритета економског, социјалног и технолошког развоја друштва и структуре буџета који из дефинисаних стратешких циљева произилази. |°

Са становишта цене, социјална права могу се поделити у две основне групе. У прву групу сврстала би се основна права, као што су слобода рада, слобода избора занимања, слобода организовања радника и послодаваца, право на колективно преговарање, право на индустријске акције послодаваца и запослених, забрана ропског и принудног рада и тел, Реч је о правима чије остваривање не изискује директне трошкове, већ пре свега, политичку вољу и одговорност, односно правима која представљају елементе демократског, хуманог друштвеног окружења. У другу групу спадају права (право на здравствено осигурање и заштиту, право на пензијско осигурање, заштита рањивих друштвених група, право на пристојне услове становања, на образовање, професионални и стручни развој), која директно зависе од економске развијености друштва, и чије остваривање показује колико су се поједина друштва

приближила цивилизацијским тековинама савременог доба на овом плану.

15 _ Петровић, А. : Социјална сигурност у условима глобализације — екстензија социјалне сигурности, Зборник радова са Саветовања „Социјална права и економска криза“, УРСП, Београд, 2009.

71