Radno i socijalno pravo
Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)
или који проузрокују извесне посебне трошкове (издатке), трошкове за здравље, породичне трошкове, итд.»
5. Класификација СОЦИЈАЛНИХ ризика
Социјални ризици су многобројни и могу се, применом различитих критеријума, делити и класификовати. Најчешће се класификују према узроцима и условима настанка.
Тако Пол Диран (Раш! Ригапа) врши класификацију узрока ризика сврставајући их у пет група. У прву групу сврстава ризике који су резултат физичке средине. Они су подељени на геолошке и метеоролошке, при чему се у геолошке ризике сврставају земљотрес, морска плима, ерозија и клизање терена, док се у метеоролошке ризике убрајају: поплаве, мразеви, гром, град, лавине у планинским земљама. У другу групу спадају ризици који су последица друштвене (социјалне) средине. Њих Диран, даље, дели на оне који настају у међународном поретку и на оне који настају у унутрашњем поретку. У прву подгрупу овај аутор сврстава ризик рата, као извор штета које проузрокује људима и имовини. За унутрашњи поредак се, са друге стране, везују следећи ризици: а) политички ризик (манифестује се у промени политичког режима); 6) законодавни ризик (манифестује се у примени новог закона, рестриктивност у обављању економских активности); в) административни ризик, који је резултат недостатка у полицијској служби; г) монетарни ризик, који изазива промене у вредности монете и ствара несигурност у цивилном и економском животу; д) ризик неједнакости социјалних услова – који спречава приступ образовању и добробити (благостању) извесним деловима популације. У трећу групу спадају ризици везани за организацију породичних група. То су разна оптерећења породице која угрожавају ниво живота породице или ризици као што су болест и инвалидност који погађају издржаваоца породице, лишавајући породицу средстава за егзистенцију. Четврту групу чине физиолошки ризици. Ту спадају: болест, материнство, инвалидност, старост и смрт. Коначно, у петој групи налазе се ризици везани за професију, као што су: а) ризик несигурности запослења, економске кризе, !оск-оиг, штрајк, незапосленост; 6) ризик недовољности плаћања професионалне активности (недовољност профита за предузимаче и за пољопривреднике, плате за запослене); в) ризик повреде у извршавању рада (проузрокован несрећом на раду или професионалном болешћу).
35 J.-J. Dupeyroux, X. Prétot, op. cit., crp. 1.
14