Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

Са друге стране, Антон Равнић дели социјалне ризике на ризике објективне и субјективне природе“ Објективни ризици су они чији настанак не зависи од воље појединца, него од воље више људи. Ови ризици по свом настанку и штетном учинку су ризици колективне природе. Овај писац их, даље, разврстава у две групе: природне ризике и друштвене ризике. У природне ризике убраја: земљотрес; поплаве; клизање терена; друге елементарне непогоде. У друштвене ризике овај писац сврстава: 1) рат; 2) економски ризик (ризик везан за промену економске политике); 3) политички ризик (ризик везан за промену политичког система); 4) законодавни ризик (ризик везан за примену новог закона); 5) новчани ризик (везан за мењање вредности новца); 6) ризик везан за неједнакост грађана – за расну дискриминацију, верску нетрпељивост итд. Субјективни ризици, како сама реч говори, (јејсу ризици који настају из субјективних узрока или из објективних узрока ако су они везани за појединца. С обзиром на критеријуме, разврставају се у више група. Тако се према имовинском критеријуму (неповољна промена имовинског стања осигураника) деле на: 1. догађаје који изазивају сметње или потпуни губитак зараде (несрећа на послу, професионална болест, инвалидност, материнство, смрт и незапосленост); 2. догађаје који проузрокују повећање потреба (рођење детета, венчање, родитељске дужности). С обзиром на предмет осигурања и његову природу врши се подела на три групе: 1. догађаје који доводе до неспособности за рад из физиолошко-патолошких разлога; 2. догађаје који доводе до непостојања услова за рад из економских разлога (незапосленост) и 3. догађаје који доводе до губитка издржавања и повећања трошкова породице (смрт осигураника). Догађаји наведени под бројем 1. деле се на две подгрупе: а) догађаје проузроковане радом (несрећа на раду, професионална болест); 6) догађаје који нису проузроковани радом (болест непрофесионалног порекла, материнство, инвалидност и старост).

Осим наведене класификације, Равнић предлаже и поделу ризика према три нова критеријума: 1. природи ризика; 2. давањима и 3. економским теретима. Тако се, с обзиром на њихову природу, ризици деле на: 1. физиолошке (смрт, болести – опште, професионалне и туберкулозне природе, несреће на раду, инвалидност и старост); 2. економско-социјалне (незапосленост, дужност издржавања чланова породице, суспензија или ограничење рада, позив у војску). Према критеријумима давања, ризици се деле на: 1. догађаје покривене економским давањима (смрт, инвалидност, старост, незапосленост,

36 А. Равнић, ор. си., стр. 49.

15