Radno i socijalno pravo

Марко Жебељан, Доц. др Лидија Барјактаровић, Перспективе развоја индустрије добровољних..., Радно и социјално право, стр. 73-92, ХУ (2/2011)

добровољне пензијске фондове односно њихове чланове од крхког и неразвијеног финансијског система наше земље. То су у пракси примениле многе неразвијене земље у Латинској Америци, источној Европи и централној Азији. Строга регулаторна ограничења су у овим земљама створена како би се очувао што простији начин регулисања и надзора над пензијским системом, избегавајући тако комплексност са више инструмената и фондова. На тај начин пензијски систем је постао пуно једноставнији за регулисање и разумљивији за његове чланове, а што је свакако у почетку била предност с обзиром на то да сваки нови систем углавном нуди људима недовољно јасне могућности избора. Међутим, познато је да „како се људи временом навикавају на нови систем тако и једноставност система постаје све мање битна“. Оно тто брине је да важећи законски прописи нису ослобођени „трошкова“ па је важно да држава пажљиво процени евентално негативан утицај постојеће законске регулативе коју је наметнула пошто она као таква може у потпуности да уруши и основни циљ њеног постојања. Зато је кључно питање које се може поставити: „Колико брзо би овај систем требало либерализовати2“. Одговор на ово питање може бити прилично различит. У Чилеу који је међу првима спровео ову врсту пензијске реформе он би гласио прилично споро док би у земљама које су недавно спровеле ову реформу он гласио пуно брже. Свакако, дугорочни циљ треба да буде примена правила разумне особе. Није спорно да и ова врста прописа има своје мане али да је она ипак далеко пожељнија од дугорочне политике квантитативних ограничења приликом инвестирања добровољних пензијских фондова. Оваква либерализација треба да обезбеди адекватну диверсификацију портфолија, а пензијске фондове подстакне да се такмиче у понуди и примени различитих инвестиционих стратегија с обзиром да је у нашој земљи приметна веома висока корелација у приносима оствареним на нивоу индустрије добровољних пензијских фондова (слика 3.[6]) , што свакако нико не може оценити као позитивну карактеристику. Тако би се (уз већу разноликост и конкуренцију пензијских фондова) грађанима омогућило да према сопственој аверзији према ризику и животном добу одаберу пензијски фонд који највише одговара њиховим преференцијама и потребама.

12