Radno i socijalno pravo

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУ1 (1/2012)

управе (министарства и посебне организације), а правила њоме утврђена примењују се на израду уредаба, одлука и Пословника Владе (прописи Владе), као и на израду правилника, наредаба и упутстава (прописи органа државне управе).

Оно на шта, у овим случајевима, треба посебно указати је да Устав, поред наведених, неспорно уставних категорија («објављивање закона и свих других општих аката» и «ступање закона и свих других општих аката на снагу»), не познаје и појам (синтагму) «почетак примене закона и свих других општих аката», односно не познаје институт (одгођене) примене прописа који је ступио на снагу, што је сасвим разумљиво и логично када се има у виду значење уставноправног појма «ступање закона и свих других општих аката на снагу» (у даљем тексту: «ступање прописа на снагу»). Наиме, како је то претходно потанко објашњено, «ступање прописа на снагу» значи почетак његовог важења, односно, под ступањем на снагу прописа подразумева се почетак његовог дејствовања, његовог примењивања; важење је својство прописа да обавезује, тј. ступањем на снагу тај пропис постаје саставни део важећег, позитивног правног поретка и тиме извор права, а то, такође, значи и да се пропис, ступањем на снагу, почиње да примењује. Зато, како указује М. Грубач, «нема никаквог смисла говорити да је закон ступио на снагу, а да се не примењује», нити се може «замислити да је неки пропис постао закон, а да нема никаву снагу, никакво дејство и да га нико не мора уважавати».7" Дакле, између појмова «почетак важења прописа» и «почетак примене прописа» нема суштинске, поготову не уставноправне или правнологичке разлике (наведени појмови су синоними или, како то каже академик М. Јовичић, «та два израза, означавају исто» - ор. сп..).

Не само да важећи Устав Републике Србије не садржи исказ о почетку примене прописа, већ само исказ о његовом ступању на снагу, него се ни у упоредном уставном праву, српској и југословенској уставноправној историји, као и уставноправној доктрини не користи појам «почетак примене» прописа већ «ступање на снагу» прописа, односно, не прави се разлика између почетка примене прописа и њиховог ступања на снагу, као засебних (одвојених) појмова различитог значења. То стога. више је него очигледно, што нема спора око тога да је појам «почетак примене» саставни део појма «ступање на снагу», односно да је садржан у њему, односно да се време почетка примене прописа увек мора поклапати са временом његовог ступања на снагу. Дакле, пропис

20 _ М. Грубач, Једно погрешно схватање уставних одредаба о ступању закона на снагу, Гласник Адвокатске коморе Војводине, 2009, Број 5, стр. 172.

252