Radno i socijalno pravo

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУТ (1/2012)

питање је, бар посредно, већ дат. Наиме, већ смо показали да је питање ступања на снагу прописа уставноправна категорија, а да појам „примена прописа“ нема уставно утемељење, јер Устав Републике Србије не садржи исказ о почетку примене прописа, већ само исказ о његовом ступању на снагу. Иако Устав не утврђује садржину појма «ступање закона и свих других општих аката на снагу» («ступање на снагу прописа»), та садржина је, на већ описани начин, јасно дефинисана и као таква ошште прихваћена у уставноправној доктрини. «Отуда», сматра Б. Ненадић, «нема основа да се у прописима истовремено употребљавају оба појма, односно да се истовремено утврђује и ступање на снагу и примена прописа у целини.».7 Дакле, уставноправно посматрано, како нема разлике између појмова «ступања на снагу прописа» и «почетка примене прописа», односно како је појам «почетак примене» саставни део појма «ступање на снагу» (тј. како је садржан у њему) и како се време почетка примене прописа поклапа са временом његовог ступања на снагу, то се може рећи да наведена легислатурна решења нису на Уставу заснована, односно да нису у сагласности са Уставом. Такође, употреба оба појма и тиме раздвајање почетка примене од почетка важења прописа није ни са језичког и семантичког аспекта прихватљиво ни могуће, јер се не може раздвајати нешто што је језички и семантички истоврсно; наведено раздвајање није ни (правно) логично, јер како објаснити да је неки пропис ступио на снагу, што подразумева и да је тиме постао правно обавезујући, а да се, и поред тога, не примењује. Из свега следи да ово питање (проблем) свакако има своју номотехничку димензију, али и да, што је много значајније, има много шири уставноправни значај који вишеструко превазилази оквире номотехнике, с обзиром да овакво уређивање наведеног питања може да изазове озбиљне (негативне) последице на правни поредак и правну сигурност. Наиме, раздвајање почетка примене од почетка важења прописа ствара се конфузија у погледу утврђивања стварног ступања на снагу (почетка примене) прописа и утврђивања стварно важећег прописа, трајања уасапо !ер15 и сл. Тако се, у случају раздвајања почетка примене од ступања на снагу, може, примера ради, поставити питање да ли је пропис који је формално ступио на снагу, али му је примена одложена, моментом ступања на снагу постао и заиста (суштински) пропис, с обзиром да квалификатив прописа може имати само онај пропис који се стварно и примењује и који обавезује, или је прописом, у суштинском смислу, постао тек од момента утврђеног за почетак стварне примене; да ли, у наведеном случају,

22 5. Henaguh, op. cit. crp. 9.

254