Radno i socijalno pravo

Дејан Костић, Мирослав Радуловић, Право на штрајк у законодавству БиХ, Радно и социјално право, стр. 263-272, ХЛ (1/2012)

насталог спора, преко заједничког преговарачког тела. У случају да се спор не реши на овај начин, стране у спору могу укључити и представнике државних органа, стручњаке за одређена питања или могу формирати посебно тело за посредовање које стране заједнички образују. Ако ни интервенција особе (тела) са стране не помогне у решавању конкретног спора, Закон је предвидео арбитражно решавање посредством трочлане арбитраже од којих стране у спору именују по једног члана, а трећег члана именује Министар рада и борачко-инвалидске заштите са листе коју утврђује Економско-социјални савет Републике Српске.

Улога тог трећег члана јесте првенствено да се стара о законитости договора актера штрајка. Арбитража о спорним питањима доноси одлуку двотрећинском већином у року од 15 дана од дана формирања арбитраже. Обзиром да је у међувремену у Републици Српској основана Агенција за мирно решавање радних спорова, очекује се и њена активна улога у решавању колективних спорова и превенцији штрајка.

Законом је прописана обавеза штрајкачког одбора и радника који учествују у штрајку да не угрожавају безбедност имовине и здравље људи, да не наносе материјалну штету, као и да не спречавају послодавца да користи и располаже својим средствима којим обавља делатности, а радници који раде не смеју бити спречавани од стране учесника у штрајку и штрајкачког одбора. Штрајк престаје споразумом страна у спору или одлуком арбитражне комисије која је коначна, јер против исте није допуштена жалба нити вођење судских поступака. Јако позитивна ствар у законодавству Републике Српске је право запосленог-учесника у штрајку на накнаду плате, ако се штрајк организује искључиво због неисплаћених плата и који не траје дуже од дванаест дана. Радник који учествује у штрајку са другим захтевима,нема право на накнаду плате за време одсуствовања са рада због учешћа у штрајку, осим уколико се послодавац и штрајкачки одбор другачије не договоре.

а) право на штрајк у делатностима од опшег интереса

Као и у Србији, и у законодавству Републике Српске постоје посебна правила за организовање штрајкова у делатностима од општег интереса. Од општег интереса су делатности од посебног значаја функцгонисање јавне управе и за безбедност Републике, као и послови везани за извршавање међународних уговора у делатностима од јавног интереса. Од посебног интереса у којима се штрајк организује под посебним условима су делатности: електропривреда, водоснадбевање, жељезнички саобраћај, авионски саобраћај и контрола ваздушног

266