Radno i socijalno pravo

Проф. др Бранко Лубарда, Савет запослених - домаће, упоредно и европско право, Радно и социјално право, cmp. 35-57, XVI (1/2012)

право, представља елемент стабилности колективних радних односа и очувања утицаја синдиката. Ове чињенице су били свесни и синдикати, посебно у условима опадања стопе синдикализације и високе стопе незапослености, тако да је природно њихово залагање да се питања партиципације уреде законским путем (чега, међутим, синдикати у појединим земљама транзиције нису били довољно свесни, сматрајући да је савет запослених конкурентска институција синдикатима — нпр. у Србији или Црној Гори).

Имајући у виду различите правне режиме партиципације запослених у земљама ЕУ, у циљу хармонизације радноправних система, донето је више директива у последњој деценији ХХ и почетком ХХЛ века, које непосредно или посредно дају стандарде о информисању и консултовању. Непосредно на информисање и консултовање односе се директиве 94/45, 2001/86 и 2002/14, док се посредно односи сет директива о реорганизацији предузећа (трансфер; колективно отпуштање; стечај). Директива бр. 94/45 односи се на европски савет запослених у привредном друштву европских димензија, у циљу информисања и консултовања.“ Доношење ове Директиве» имало је за последицу измену или допуну читавог низа закона држава чланица ЕУ: Немачка је донела Закон о европском савету запослених (1994); Аустрија 1996; Данска Закон бр. 371; Шпанија – Закон од 1997; Велика Британија – Закон од 2000," док је у Хрватској то учињено Законом о раду од 2009." Правни режим партиципације употпуњен је доношењем Директиве Савета 2001/86 о допуни Статута Европске компаније у погледу информисања запослених." Директива о европској компанији 2001/86 предвиђа стандарде о информисању, консултовању и могућој партиципацији (у надзорном или управном одбору) у европској компанији (52). Директива налаже преговоре између управе и представника запослених у погледу начина укључивања у европској компанији, а ако преговори не успеју, стандардна правила се примењују о обавези информисања и консултовања

7 L. Tumer, op. cit., ctp. 225-226, 232.

8 Ch. A. Nwegwu, op. cit., crp. 115-116.

9 R. Blanpain, T. Hanami, eds., op. cit., ctp. 9; F. Carinci, R. De Luca Tamajo, P. Tosi, T. Treu, Diritto del lavoro, Torino, 2001, crp. 166.

10 B. Teyssié, Droit européen, Paris, 2010, crp. 271; M. C. P. Lopez, M. A. de la Rosa, Derecho del Trabajo, Madrid, 2001, erp. 537-539.

ИП _ Закон о раду Хрватске (2009): „Еуропско радничко вијеће,“ чл. 164-190; Представник радника у органу европског друштва, чл. 191-214; „Судјеловање радника у одлучивању у еуропској задрузи,“ чл. 215-230.

12. W. Rauws, op. cit., erp. 345.