Radno i socijalno pravo

Проф. др Бранко Лубарда, Савет запослених - домаће, упоредно и европско право, Радно и социјално право, стр. 35-57, Х У (1/2012)

представничког тела о транснационалним питањима.“ Директива о информисању и консултовању 2002/14 предвиђа да предузећа са најмање 50 запослених или организационе јединице (зависна друштва) са најмање 20 запослених, имају обавезу да информишу и консултују представнике запослених (савет запослених или синдикат) о питањима од значаја за економски развој, запошљавање, при доношењу одлука о промени у организацији рада или уговорним (радним) односима.“

Аутономно уређивање партиципације уводи се и развија закључивањем колективних уговора о раду и другим актима аутономног права (посебни планови партиципације). У том погледу најпре су успех постигли снажни синдикати, способни да приволе послодавце на уступке. Квалитет у правцу индустријске демократизације и увођења партиципације извршен је, на пример у Шведској 1946, закључењем Колективног уговора о саветима запослених. Савети запослених су добили овлашћења у погледу информисања и консултовања, при чему управљачка овлашћења послодавца (управе, менаџмента) нису битно огранична.> Убрзо после Другог светског рата дански синдикати су 1947. закључили са удружењем послодаваца Колективни уговор о успостављању заједничких комисија у предузећима која запошљавају више од 50 запослених. Од 1974, односно 1980. предвиђа се избор два представника, односно једне трећине представника запослених у управном одбору привредног друштва (са ограниченом одговорношћу)“

У САД и Канади, где филозофија учешћа запослених у одлучивању није заживела, ипак има примера предвиђања одређених облика партиципације — на основу планова партиципације. Ови планови партиципације су каткад били иницирани од стране менаџмента, као својеврсни вид замене - сурогата за колективно преговарање у предузећу (без синдиката), а садржавали су пре свега одредбе о заједничком консултовању. ' У америчкој индустрији доминантан облик партиципације су кружоци квалитета, који се уводе током 70-их година прошлог века, после њиховог успеха у јапанској индустрији.“ У Јапану, наиме, одређени облици партиципације – заједничко консултовање,

13 Ibidem, ctp. 337.

14 Ibidem

15 FE Schmidt, Law and Industrial relations in Sweden, Stockholm, 1977, стр. 79.

16 Ch. A. Nwegwu, op. cit., erp. 282.

17. Љгает, стр. 283. и 286.

18 R.L.Hogler, G. J. Grenier, Employee Participation and Labour Law in the America Workplace, New York, 1992, crp. 101.